Џиновски и моћни концерн Блекрок (BlackRock), највећи управљач имовином на свету, обавијен је велом тајне.
Сада је објављена прва књига која завирује иза кулиса његовог деловања. Реч је о првој књизи на свету која је икада написана о "Црној стени" из Њујорка. Име Блекрок је познато само пажљивим читаоцима привредних рубрика. И немачка дописница из САД-а Хајке Бухтер, експерт за привреду, на њега је почела чешће да наилази тек током својих истраживања у последњих неколико година. "Неки банкари су причали о њему. Или би се, када се говорило о провери портфолија централних банака, спомињало име Ларија Финка", присећа се новинарка која већ више од 10 година извештава с Волстрита.
"Одједном је то име почело свуда да се појављује"
"То име, пре финансијске кризе, уопште ми није било познато, а након ње свуда се могло чути. Свуда!", прича. Приликом разговора с једним извором овај је замолио да говори тихо с објашњењем да верује да је у кухињи неко из Блекрока ко би им могао да му "пљуне у супу". Она у својој књизи Блекрок назива "најмоћнијим концерном који нико не познаје". Блекрок у својим фондовима управља вредношћу од 4,7 билиона долара. Преко платформи овога концерна за анализе и трговање се окрене више од 14 билиона долара, а утицај Блекрока је чак и већи него вредност тих инвестиција и вредности. "Блекрок саветује централне банке па и министре финансија, баш као и велике улагаче и државне фондове. Исто тако и пензионе фондове у САД-у, осигурања и фондације”, објашњава Бухтер. А преко обвезница и деоница финансирају и предузећа. "Заправо нема ничег на тржишту финансија у чему Блекрок на неки начин нема своје прсте", додаје Бухтер. Из једног неупадљивог небодера на Менхетну шеф Блекрока Лари Финк и његови људи плету мрежу око света. Та финансијска институција је тако, на пример, и велики деоничар у водећим америчким банкама, баш као што држи и велики удео деоница и у нафтним концернима и индустрији оружја. Фондови Блекрока су, укупно гледано, и највећи власници предузећа који чине немачки берзански индекс Дакс. То само по себи није опасно, указује Бухтер, али представља велики потенцијал моћи: "У данашње време си већ моћан кад држиш четири, пет или шест посто деоница неког предузећа. Можеш да назовеш телефоном и шеф ће лично трчати. А то можеш и да очекујеш.” Када се у Немачкој аутомобили котрљају са покретне траке или рудари у Јужној Америци ваде руду, фондови Блекрока остварују добит, а тиме и његови клијенти. Баш као и кад амерички научници развијају нове лекове или се у Африци из рудника вади злато. Хајке Бухтер каже да нико не може тачно да каже где се ту може појавити проблем, јер с обзиром на то да је Блекрок у све уплетен, увек постоји могућност да се на неком месту појави сукоб интереса. Тако, на пример, нека фирма може да има вредносне папире које је издао Блекрок док су истовремено њене деонице у власништву Блекрока. "А ко ће се усудити да се замери једном од највећих и најутицајнијих деоничара који је притом још и твој поверилац", каже Хајке Бухтер. Све је почело у касним '80-им као "додатни" послић једног 'private equity' друштва. Тада је Лари Финк – који је пре тога као мешетар инвестиционе банке Фирст Бостон због погрешних прогноза развоја камата и губитка од 100 милиона долара уништио своју репутацију – ангажован за посао с вредносним папирима и обвезницама. Бухтер о Финку пише у својој књизи следеће: "Најутицајнији човек модерног света финансија изгледа на први поглед као његов властити рачуновођа". Ларију Финку је, према њеном мишљењу, успело нешто што није ником другом у времену у ком живимо: "Он је изградио властито царство на Волстриту. И то у мање од три деценије!". А за то је потребан прилично јак его и невероватно пуно амбиције, закључује новинарка. Занимљиво је да је управо финансијска криза иницирана банкротом инвестиционе банке Лехман Брадерс била катализатор успеха послова Блекрока. Он је био познат по својој експертизи у рашчлањивању и "развезивању" портфолија хипотекарних папира како би се штета барем ограничила. Од малог управника имовином постали су тако "спасиоци" и "истеривачи духова" Волстрита, пише Бухтер у својој књизи. Уследили су телефонски позиви из ФЕД-а, америчке централне банке. Тадашњи министар финансија Тим Геитнер је шефа Блекрока ословљавао именом. "Било би добро све то мало подробније погледати", мишљења је Бухтерова. Она, додуше, сматра да у регулисању тржишта до сада није недостајало добре воље, али проблем је у комплексности ситуације и чињеници да Блекрок свуда има своје прсте. "Свако подручје понаособ није проблем", каже новинарка, али додаје да када се сви заједно зброје, онда одједном имамо слику која намеће питање: Коју смо неман заправо овде створили? Хајке Бухтер је мало боље погледала и исписала 280 страница о концерну. На њима је настао мозаик информација широке палете – од сувласништва Блекрока над немачким предузећима па све до саветовања у спашавању Грчке. Притом њен циљ, каже, није био упирање прстом и оптуживање него просветљивање и скретање пажње јавности на овог финансијског гиганта који је у неку руку и производ начина на који функционише финансијски свет. "Људи би увек желели да је и у том сектору као и свугде другде – да се тачно зна ко је ко и како све функционише”, резимира Бухтерова. Али то није тако и то људе јако љути. Она је током својих истраживања дошла до закључка да се финанцијски систем стално мења и да је стално у покрету, и да се не може увек јасно препознати ко има коју улогу.
Прочитајте још:
Извор: revolucija.info
