Правда

Њих око 15, које је Више тужилаштво у Београду теретило за кривично дело учествовања у рату или оружаном сукобу за које је запрећена затворска казна од шест месеци до пет година, како сазнајемо, нагодило се са тужилаштвом. „Пси рата”, како се називају они који одлазе да ратују у другим земљама, закључивањем овог споразума признали су извршење кривичног дела за шта им је, према незваничним информацијама, изречена условна осуда од годину дана са роком провере од три године. У Вишем тужилаштву за „Политику” су незванично потврђене овакве информације, али о укупном броју окривљених и оних који су до сада закључили споразум са надлежним тужилаштвом нису желели да говоре. – У интересу истраге и даљег поступања, информације о осумњиченима, као и шта тужилац планира у даљем току поступка не могу се саопштавати јавности – речено нам је у тужилаштву. Према незваничним информацијама, пред Вишим тужилаштвом у Београду у току су поступци против две групе окривљених. Једну чине они који су на подручје оружаних сукоба у Украјини отишли прошле године, а другу они који су то учинили 2015. Према речима „Политикиног” саговорника блиског истрази, припадници „прве групе” отишли су на подручје Украјине пре доношења закона којим се санкционише учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави и остали тамо и када је пропис ступио на снагу. – Осим различитог периода у којем су отишли у ратом захваћена подручја, постоји још једна битна разлика између „припадника” ове две групе. У опису дела оних који су први отишли у Украјину, наводи се да су авионом одлетели за Москву и тамо су ступили у контакт са особама које су их упућивале у војни, односно паравојни камп на територији Русије где су прошли одређену обуку. Одатле су упућивани на територију Украјине, то јест Лугањска и Доњецка. За припаднике друге групе окривљених, према незваничним информацијама, не постоји податак да су прошли било какву обуку у Русији, већ су одмах одлазили у Украјину – наводи „Политикин” саговорник. Према његовим речима, многи од окривљених који су одлучили да оду у Украјину су изузетно млади, а поједини су се на овај корак одлучили чим су постали пунолетни. Нико од њих није био у првим борбеним редовима, нити је предузимао озбиљне задатке. Адвокат Драгослав Љубичановић, каже за „Политику” да осим што је кривично дело учествовања у рату или оружаном сукобу у страној држави изузетно тешко доказати, може да се постави и питање његовог постојања у конкретним поступцима који се воде пред Вишим тужилаштвом у Београду. – Ово кривично дело у супротности је са допунским протоколом из Женевске конвенције од 12. августа 1949. године о заштити жртава међународних оружаних сукоба. Наша земља је потписник поменуте конвенције што значи да је она постала део унутрашњег права Републике Србије. У директном сукобу законских одредаба са одредбама међународних споразума, морају се применити међународни. Поменутом конвенцијом признаје се право учешћа у оружаним сукобима, под одређеним условима. Не говоримо овде о вршењу ратних злочина или понашању противно одредбама конвенције, него само о својству борца. Поменутом конвенцијом признаје се право учешћа у оружаним сукобима, под одређеним условима. Спорно је што наша држава уопште не улази у питање својства особа које су ишле у Украјину да учествују у оружаним сукобима без обзира на којој страни, па чак и на то да ли су то радиле за новац – наводи Љубичановић.

Прочитајте још:ПОСТИГНУТ ДОГОВОР У БРИСЕЛУ: Србија добија своју телекомуникациону компанијуПОТПУНО ДИВЉАЊЕ: Чак 150 удара на ДНР у последњих 24 сата!

Са оваквим тумачењем адвоката не слаже се Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду који сматра да кривично дело учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави јесте тешко доказиво, али да оно, чим је прописано законом, треба да буде санкционисано. – Учествовање у рату или оружаном сукобу у страној држави не мора да буде у складу са међународном конвенцијом, али је то прописано као кривично дело Кривичним закоником. Од дана када је прописано и прекршиоци могу да буду гоњени због њега. Међународне конвенције могу да се примењују само ако су у складу са Уставом – објашњава Шкулић. Извор: Политика (Мирослава Дерикоњић)