„Неповољна ситуација на тржишту хране почела је да се формира још у фебруару 2020. године током сузбијања последица пандемије корона вируса. Финансијске и економске власти САД тада нису нашле ништа боље него да кренуу путем убризгавања великих количина новца за подршку становништву, фирмама и секторима привреде“, рекао је председник Руске Федерације у интервјуу за ТВ Русија-1.
Путин је приметио да су руске власти углавном радиле исто, али много пажљивије:
„У Сједињеним Државама је, међутим, за мање од две године – од фебруара 2020. до краја 2021. – новчана маса порасла за 5,9 билиона долара. Укупан пораст новчане масе износио је 38,6%. Америчке финансијске власти су, очигледно, пошле од претпоставке да је долар светска валута и да ће се, као и у стара времена, ефекти (штампања новца) распршити по целој светској економији, те да се неће ни осетити у Сједињеним Државама. Показало се да није тако, односно – да је то било грешка која нема никакве везе са деловањем Русије у Украјини. То је био први корак, веома озбиљан, ка развоју неповољне ситуације на тржишту хране, јер су цене хране порасле“.
Други разлог глобалне прехрамбене кризе, уверен је руски лидер, је кратковида политика европских земаља у енергетском сектору:
„Та политика је довела до кризе и повећања цена енергената и деривата нафте. Конкретно, негативни трендови на енергетском тржишту покренули су спекулације и промоцију зелене агенде са убрзаним преласком на алтернативне изворе. Многе политичке снаге у САД и Европи почеле су да спекулишу и промовишу агенду зелене енергије. То је добро, али је лоше што су могућности алтернативне енергије прецењене - соларне, ветра и водоника. То је обећавајуће, али данас ту енергију немамо ни у потребним количинама, ни по квалитету и по правим ценама. Тада су почели да потцењују могућности традиционалних врста енергије, укључујући угљоводонике. До чега је то довело: банке су престале да дају кредите, осигуравајућа друштва су престала да осигуравају такве трансакције, локалне власти су престале да издају земљиште за проширење производње, смањиле су изградњу специјализованог транспорта, укључујући цевоводе. Резултат је раст цена“.
Како су цене расле, наставио је Путин, расле су и цене ђубрива, јер се део ђубрива производи природним гасом.
Коментаришући тврдње да Русија не дозвољава извоз украјинског жита, председник РФ је нагласио да је то блефирање:
„У свету се годишње произведе око 800 милиона тона житарица. Сада кажу да је Украјина спремна да извезе 20 милиона тона. У поређењу са глобалним показатељем, то је 2,5%. Ако пођемо од чињенице да пшеница, према УН, чини само 20% укупне количине хране у свету - то значи да је 20 милиона тона украјинске пшенице 0,5%. То је, прво, а друго, 20 милиона тона је само потенцијални експорт. Данас амерички званичници кажу да би Украјина могла да извезе 6 милиона тона пшенице. Према нашем Министарству пољопривреде, не ради се о 6, већ око 5 милиона тона и 7 милиона тона кукуруза. То није много“.
Истакао је да ће Русија у текућој пољопривредној години извезти 37 милиона тона, а да планира да повећа извоз на 50 милиона тона житарица 2022–2023. Па наставио:
„Што се тиче извоза украјинског жита, ми га не спречавамо. Постоји неколико начина за извоз житарица. Могу да их извозе преко лука црноморског басена које контролише Украјина, преко Одеса, рецимо. Нисмо ми минирали прилазе тој луци. Украјина их је минирала. Већ сам много пута рекао: нека уклоне мине, па ће бродови са житом моћи да напусте луке“.
„Завршавамо деминирање испред Мелитопоља и Бердјанска. Украјинске трупе су тамо поставиле мине у три слоја. Створићемо неопходну логистику. То ће бити други „пут за жито“. Могућ је и извоз жита из Украјине Дунавом и преко Румуније. Четврто, могућ је преко Мађарске. Пето, могућ је преко Пољске. А најједноставнији је преко Белорусије. Али, за то ће бити неопходно укинути санкције Белорусији. Све у свему, нема проблема са извозом жита из Украјине“.
О најављеној посети Немачког канцелара Олафа Шолца прочитајте више ОВДЕ.
Извор: Факти
