Правда

Како видите најаве могућих ванредних републичких избора у Србији? Да ли би се и на који начин они одразили на темпо европских интеграција, односно да ли би они били оправдани у неком случају? Мој посао није да спекулишем. То питање је у потпуности у рукама српских политичара. У сваком случају ЕУ је уверена да ће Србија остати у потпуности посвећена европском путу, као и политичким и економским реформама и дијалогу са Приштином, који је опет ове недеље био успешан. Влада Србије се нада препоруци за отварање поглавља на Савету министара ЕУ у септембру. Да ли су та очекивања оправдана? Поздрављам амбициозне циљеве српске владе када је датум у питању, што видим као знак њихове снажне посвећености. Ја напорно радим на томе да прва поглавља буду врло ускоро отворена, а било би најбоље да се то догоди пре краја ове године. Уверен сам да ће се земље чланице ЕУ сложити са нашим предлогом. Међутим, квалитет би и даље требало да долази пре брзине. Тајминг зависи пре свега од Србије и темпа спровођења неопходних реформи посебно када је реч о поглављима 23 и 24. Да ли је Србија испунила све обавезе и критеријуме за отварање првих поглавља? Србија је предузела крупне кораке како би могла да отвори прва преговарачка поглавља. Свеобухватни акциони план неопходан за отварање поглавља 24 је готово завршен, а ускоро ће бити исто и када је реч о поглављу 23, које се тиче владавине права. Ако наши коментари буду усвојени, оба плана би могла да започну спровођење после лета. Србија је, такође, финализовала имплементацију договора у вези са кључним споразумима са "Косовом", као део процеса нормализације, којим се бави поглавље 35. Ово представља кључно достигнуће када је реч о процесу нормализације, и ја се надам да ће то утабати пут ка постизању споразума између земаља чланица, о отварању првог поглавља, још током ове године. Да ли је учињено све сто је било неопходно у Бриселском процесу? Ако није, шта је то што Србија није урадила? У контексту поглавља 35, поздрављам опредељеност Србије у овом процесу за који знамо да није лак. Посвећеност премијера Вучића и Исе Мустафе допринела је ове недеље финализирању договора о имплементацији четири кључна споразума о енергији, телекомуникацијама, оснивању ЗСО, као и решавању питања слободе кретања и моста у Митровици. На самит у Беч премијер Србије стиже са предлогом односно иницијативом за помирењем у региону. То су одмах одбацили лидери "Косова", Хрватске и БиХ. Шта ви мислите о томе? Регионална сарадња и добросуседски односи чине главни део процеса напредовања Србије према ЕУ, и ја поздрављам конструктиван и активан допринос српског руководства у том погледу. Истовремено су потребни даљи напори како би се превазишли билатерални неспоразуми, који настављају да оптерећују односе у региону. Помирење остаје од суштинског значаја за промовисање стабилности и успостављање повољног амбијента за превазилажење наслеђа прошлости, умањујући тако ризик од инструментализације отворених политичких питања. Многи су оценили тај Вучићев гест "неискреним", с обзиром на целокупан однос према ратној прошлости. Шта ви мислите о томе? Премијер Вучић и његова влада су предузели историјске кораке како би унапредили регионалне везе. Поменућу само конференцију премијера земаља шесторке Западног Балкана о управљању у области економије у Београду, октобра прошле године, као и посету албанског премијера Раме у новембру, која је била прва такве врсте након 68 година. Премијер Вучић је, такође, донео и историјску одлуку да присуствује комеморацији којом је обележена двадесета годишњица од геноцида у Сребреници. Напад чија је жртва тамо био показује да би сви ми, заједно, у Србији и шире, требало да удвостручимо наше напоре како бисмо превазишли мржњу и тражили помирење широм целог региона Западног Балкана. Каква су ваша предвиђања у вези са тешком ситуацијом избеглица из земаља Блиског истока, након подизања зида на српско мађарској граници? ЕК пажљиво прати ситуацију. Наш циљ је да у томе подржимо Србију и друге земље, пре свега, у региону. Ми смо издвојили 390.000 евра као хитну подршку, укључујући хуманитарну помоћ, као и прошле године, током поплава. Уз ово долази још и око 8,2 милиона евра који су већ издвојени или ће то то ускоро бити, како би се побољшало надзирање граница, ојачао систем азила и проширили смештајни капацитети за тражиоце у Србији. Истовремено, актуелни миграторни притисак је питање европских димензија. У том смислу, оно захтева координисан регионални приступ. ЕУ је издвојила осам милиона евра за програм управљања миграцијама на Западном Балкану, и радујемо се томе што ће Србија наставити да се бави питањем мигрантске кризе у блиској сарадњи са ЕУ. Шта Србија још конкретно треба да учини како би помогла решавању тог проблема? Да ли треба да гради кампове за тражиоце азила? Такође, иде хладно време, прети ли хуманитарна катастрофа? Поздрављам прве кораке српских власти како би се носила са приливом избеглица, током протеклих неколико недеља, у врло тешким околностима. Распоређивање додатних снага реда на границама, уз отварање центара за снабдевање у Прешеву привремено хуманитарно склониште отворено у Кањижи, дају резултате. Додатна подршка од стране ЕУ биће заснована на процени о потребама. Како видите најаву заједничких војних вежби Србије и Русије? ЕУ је веома забринута за недавну ескалацију конфликта у источној Украјини. Морам да кажем да би, под тренутним околностима, планирање заједничке руско-српске војне вежбе у Руској Федерацији послало погрешан сигнал. Заједно са земљама чланицама ЕУ, ја очекујем да ће Србија наставити да прогресивно усклађује своју политику са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније, у складу са својим обавезама. Могу се чути оцене да ЕУ нема начина и воље да реши проблем избеглица и да зато не реагује одлучније на подизање зида на мађарској граници. Подизање нових зидова или ограда није прави одговор. ЕУ подржава активну, свеобухватну и географски избалансирану миграциону политику. Један шири приступ спољној и безбедносној политици је од кључне важности за јачање сарадње са земљама порекла и транзита, са циљем откривања основних узрока и спречавања незаконите миграције, укључујући кријумчарење и трговину људима, заштиту особа којима је неопходна међународна заштита, поштовање права на тражење азила, као и обезбеђивање ефективног повратка и реадмисије, уз максимизацију утицаја који се остварује добрим управљањем миграцијама.

Прочитајте још:

• Србија ће морати да изгради прихватне центре за емигранте
• СЛЕПА УЛИЦА СРБИЈА: Мигранти одавде неће моћи ни на север ни на југ!
• СПРЕМИТЕ СЕ ЗА НОВИ ТАЛАС: Немци враћају 94.000 азиланата на Балкан!

Извор: Данас