Правда

Народ Србије, нажалост, зна како је бити жртва рата, и зато разуме људе који су побегли главом без обзира из својих домова, наводи се на сајту те телевизије. У тексту се истиче да су „мигранти, након боравка у земљама у којима су их тукли, малтретирали и третирали као непожељне, у Србији коначно дочекани са осмесима добродошлице“. „Сви ти људи побегли су од бомби из Ирака и Сирије. Њихова тренутна станица је Србија, земља из које желе да дођу до свог коначног циља – западне Европе и ЕУ. Избеглице су сложне у једном мишљењу, да су у Србији дочекани као нигде до сада – људски“, пише СиЕнЕн. У Србији, барем на кратко, могу да се опусте и не стрепе од тога да ће их неко напасти, што је био случај на границама Грчке и Македоније, где су дочекани веома лоше. Телевизија преноси и изјаву министра Александра Вулина, који је рекао да „Србија никада неће постати концентрациони логор за избеглице“. – Ови људи имају права, и у Србији их имају. Једно од њихових основних права је право да се слободно крећу и путују, а ми им те нећемо ускратити – рекао је Вулин. – Био сам учитељ у Ираку. На дан мог венчања, бомба је пала недалеко од џамије и убила мог 14-годишњег брата. Побегао сам након тога. Када сам се опраштао од својих ђака, сви смо плакали, заједно. То је нешто што никада нећу заборавити. Отеран сам са свог огњишта… Ирак је нешто најдрагоцјеније у мом животу, али сам тамо почео да се осећам као странац. Овде су нас дочекали као људе, и хвала им на томе – рекао је један од миграната. Репортери америчке телевизије су у Београду интервјуисали и грађане Србије који су изразили саосећање. „Жао нам је тих људи. Саосећамо са њима, јер памтимо како је било нама током рата. На њиховим лицима се види да нису лоши, већ само преплашени људи, који су побегли од ратних ужаса“, рекао је конобара хотела поред парка у којем се мигранти налазе, недалеко од аутобуске станице.

Прочитајте још:МРЖЊА ПРЕМА СРБИМА НЕ ПРЕСТАЈЕ: У Вуковару графити „Убиј Србина“Меркелова одговорила Вучићу

Већина избеглица је дошла малтене без ичега, док је мали део њих успио да прода имовину, и да са каквом-таквом залихом пође у потрагу за бољим, мирнијим животом. Народ Србије, нажалост, зна како је бити жртва рата, и зато разуме људе који су побегли главом без обзира из својих домова. Извор: РТРС