Правда

Ивици Дачићу се не може оспорити доследност када је о томе реч – он и даље није за изборе, јер мисли да нема разлога да их буде. Чак и када је Вучић отворено рекао да размишља о њима и да им је лично склон, лидер социјалиста са две функције у влади није устукнуо. „Ако жели да их распише, нека их распише. Ја не могу да га спречим нити имам било какву намеру да то радим...Ако жели моје мишљење, моје мишљење је да они нису потребни, зато што не постоји никаква политичка ни уставна криза која треба да се разреши изборима”, казао је јуче први потпредседник владе и шеф дипломатије за Радио Београд, а преноси Танјуг. Десно крило Вучићевог тима, то јест министар без портфеља и лидер Нове Србије Велимир Илић, слично размишља. Он сматра да парламентарни избори у овом тренутку нису неопходни, јер предизборна кампања и формирање владе одузму шест месеци. А требало би сви да схватимо, рекао је Илић за недељни „Ало”, да Србија мора да уђе у дужи период „мира” како би могло нешто да се уради. Уз констатацију да ће главна странка у коалицији одлучити о изборима, још један члан владе на две позиције, потпредседник и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, који је лидер Социјалдемократске партије Србије, каже да се он и његова странка о томе не питају ништа нити њихов глас ту било шта значи. „Уколико буду расписани парламентарни избори, то неће реметити наше активности. Од јуна смо у припремама за локалне и покрајинске изборе и неће нам бити тешко да ту кампању интензивирамо и за изборе на националном нивоу”, каже Љајић за „Политику”. И Милан Кркобабић, лидер Партије уједињених пензионера Србије, нагласио је у интервјуу за наш лист да ПУПС нема ту снагу да одлучује хоће ли бити ванредних избора, али да је спреман кад год да буду. „Ми радимо као да ће они бити сутра, а немамо ништа против да буду и у редовном термину, за три године”, рекао је Кркобабић. Чини се, ипак, да највише ентузијазма према Вучићевој идеји о изборима има Покрет социјалиста Александра Вулина. Драган Тодоровић, заменик председника ове странке и народни посланик, каже за „Политику” да је ПС увек спреман за изборе, који су најбољи начин за изражавање и поштовање воље народа. „У сваком случају ћемо поштовати и подржати одлуку нашег коалиционог партнера Александра Вучића”, истиче Тодоровић. То што је већина странака на власти „уздржана”, политички аналитичари не тумаче њиховим можда оправданим оценама сврсисходности тих избора, него, пре свега, њиховом забринутошћу због неизвесности коју избори носе. И Бранко Радун и Бојан Клачар из „Цесида” оцењују да ће позиција свих садашњих коалиционих партнера СНС-а после (евентуалних) ванредних избора бити промењена. „Мање странке у владајућој коалицији могу и остати у будућој влади, али не могу добити оно што сад имају, јер њихова политичка тежина слаби, мање су потребни и онда мање вреде. СПС не мора да брине, требало би да остане странка број 2, као и на последњим изборима, али, наравно, сви размишљају, па и СПС, да ли ће бити у следећој влади са СНС. Та Вучићева најава избора била је упућена и као нека врста упозорења опозицији, али и члановима владајуће коалиције и функционерима СНС-а да не могу да узму здраво за готово садашње позиције”, каже Радун. Клачар истиче да га не би изненадило да и након тих избора владајућа коалиција остане у истом или сличном саставу, јер, објашњава он, да постоје стварни проблеми у коалицији, то би могло да се реши и сада, без избора. По његовој оцени, то није окидач за расписивање избора, него више потреба СНС-а да направи што бољи резултат, да добије још један нови мандат, односно да се не иде у трећу или четврту годину, кад може бити неких већих проблема за организацију избора. Ипак, како каже, мање странке у коалицији нису одушевљене тиме, јер знају да можда може доћи до другачије констелације снага након избора у владајућој коалицији. Сами избори су увек ризик, без обзира на неке релативно стабилне трендове, јер увек може нешто да „искрсне” и да се направи неки лошији резултат. Могу након тога да буду изван владе, могу да изгубе неке позиције, то јест, може да им се смањи садашњи део колача власти.

Прочитајте још:ПЛАТФОРМА ПАЛА У ВОДУ: Председник љут због споразума са Приштином?Последњи чин предаје Косова?

„Дакле, може да се задржи исти формат коалиције, али могу да добију мање ’колаче’ – мање мандата, мање извршних позиција, то повлачи и неке процесе на локалу, где можда буде мање места за њихове људе... И то је један од разлога што се тим странкама сада не иде на изборе. Поред тога, њима, као ни опозицији, не одговара истовремено одржавање покрајинских и локалних са парламентарним изборима. Чак и тамо где имају шансе, где неке странке имају стандардна упоришта, кад се распишу избори на свим нивоима, и ти се ефекти у једном мери неутрализују. Имаћемо једну велику кампању, са централним порукама, са кључним лидерима, неће ту бити велике диференцијације тема...”, указује Клачар. Извор: Политика (Биљана Баковић)