Правда

Овакав преокрет у погледу општеприхваћених правила здраве исхране уследио је након објављивања резултата двогодишње студије независног шведског савета за процену здравствених технологија које је прегледало резултате више од 16.000 научних истраживања објављених до 13. маја 2013. Шведски лекар Андреас Енфелт, аутор најпопуларнијег блога о здрављу у Скандинавији "dietdoctor.com", преноси најважније закључке ове студије. – Маслац, маслиново уље, пуномасна павлака, месо, па чак и сланина и масна риба нису штетне намирнице. Истина је управо супротна – масноће су најбољи избор за оне који желе да смршају, али и да буду здрави. Установили смо да заправо не постоји веза између високог уноса масноћа у исхрани и кардиоваскуларних обољења. Шведски нутриционисти се слажу у оцени да редовна и обилна конзумација угљених хидрата узрокује претерано лучење инсулина, повећава шећер у крви и држи нас у зачараном кругу готово непрестане глади. Временом, у великом броју случајева, доводи до хронично повишеног инсулина и многих обољења, попут дијабетеса типа 2. Мењањем исхране која стабилизује ниво шећера у крви, постепено нестаје и сталан осећај глади те се конзумира све мање хране. А кад је та храна, као што у "LCHF" дијети, богата протеинима, поврћем и, што је најважније, природним масноћама, и мања количина хране постаје довољна и даје дуготрајан осећај ситости. Уместо исхране базиране на угљеним хидратима, овде су база протеини и природне масноће, уз велике количине поврћа и тек понешто намирница са мање штетним угљеним хидратима и природним шећерима, што је више могуће органског порекла. Уз то, подразумева се готово потпуно избегавање прерађене хране и хране са вештачким додацима. То значи да је људима који су на дијети допуштено да, без ограничења у количини, једу све врсте меса, укључујући и изнутрице и све оне хрскаве кожуре, сланину, па чак и чварке, као и све животињске масноће (од свињске до пилеће масти). Дозвољени су и јаја, риба и сва друга храна из мора, попут ракова, шкољки и алги, као и сухомеснати производи под условом да не садрже вештачке додатке (појачиваче укуса, конзервансе и шећере). Потпуно је забрањено јести кромпир, тестенину, хлеб и пиринач. Улогу прилога (који су препуни угљених хидрата) овде преузимају све врсте поврћа које расте изнад земље: зелена салата, радич, кељ, карфиол, броколи и све врсте купуса, блитва, раштан, спанаћ, паприке, парадајз, тиквице, патлиџан, маслине, печурке, целер, коморач, лук, бели лук, све зачинско биље и искључиво зелене махунарке (попут грашка), а не и махунарке попут пасуља, леблебија и сочива који такође садрже угљене хидрате и шећере. Допуштене су и лакто ферментисане намирнице домаће производње у које спадају домаћи кефир, јогурт, кисели купус или друго поврће укисељено лакто ферментацијом, сосеви направљени код куће с хладно пресованим уљима или маслацем, без вештачких додатака и шећера. Од биљних масноћа допуштена су сва хладно пресована уља попут маслиновог, ланеног и сусамовог уља, кокосово и уље авокада.