Правда

Двадесет одсто од украјинског дуга приватним повериоцима, то је – 3,6 милијарди долара од укупне суме (19,3 милијарди долара). Aко украјинска влада успе да усагласи отписивање дугова државних фирми за које је гарантовала влада – укупна сума отписа може бити 3,8 милијарди $. Ово  значи да ће Украјина – уместо 19,3 милијарде долара – приватним повериоцима морати да врати 15,7 милијарди $. Ово је било довољно да се Јацењуку "заврти у глави", а да украјинска штампа почне да сложно скандира: "Перемога!" ("Победа!"). Али, да ли је то заиста победа? Победничко расположење у Кијеву најбоље је проверити са дигитроном у рукама... Јацењук упорно игнорише једну малу, али важну нијансу. Повериоци су пристали да Украјини опросте 3,6 милијарди долара и да помере рокове враћања кредита за четири године – под условом да Украјина пристане на повећање каматне стопе са 7,2 на 7,75 одсто на годишњем нивоу. На први поглед, то изгледа као – ситница. Међутим, последице те "ситнице" вреди израчунати. До потписивања споразума са повериоцима, Украјина је морала да врати 19,3 милијарде долара током наредних девет година (од 2015. до 2023.) и да на ту суму плати 7,22 одсто камате годишње, што би чинило 1,4 милијарде долара сваке године. На тај начин, Украјина би морала да за камате плати 12,5 милијарди долара. Ако овоме додамо главницу дуга – добијемо укупну суму од 31,8 милијарди долара (ова сума је приближна јер не узима у обзир постепено смањивање главнице због чега би се смањивале и исплаћене камате). А сад погледајмо: колико ће Украјина морати да плати после потписивања наоко веома повољног споразума са повериоцима. Укупна сума дуга смањена је са 19,3 на 15,7 милијарди долара, али камата је повећана на 7,75 одсто на годишњем нивоу. Крајњи рок отплате дуга продужен је до 2027. године. Ово значи да ће Кијев морати да плаћа камате 13 година: од 2015. до 2027. А сад израчунајмо: украјинска држава ће годишње за камате морати да плаћа 1,2 милијарде долара. Током поменутих 13 година – та сума ће достићи 15,8 милијарди долара. Ако овоме додамо главницу кредита – добијамо као укупну суму 31,5 милијарди долара. Да бисмо схватили величину ове "перемоге", од почетне укупне суме за плаћање - 31.841.140.000 долара – одузмимо нову која ће морати да буде плаћена према новом споразуму - 31.517.750.000 долара. Одузимањем долазимо до 323.390.000 долара. А то је само – 1,6 одсто од почетне суме државног дуга. Другим речима: приватни повериоци су Украјини опростили свега 1,6 одсто њеног дуга приватним повериоцима! Да ли је ово "зрада" ("издаја") или "перемога"? Моја је претпоставка да је ово ипак"зрада"”, поготово ако се има у виду да је ових дана међународна рејтинг-агенција Fitch снизила дугорочни рејтинг дефолта Украјине са "СС" на "С". А то се догодило након договора украјинских власти са приватним повериоцима о отписивању оних такозваних 20 одсто дугова. Рејтинг "C" код агенције Fitch упућује на неизбежни дефолт приликом отплате дугова. Јер, после "С" (дефолт неизбежан), следи "RD" (делимични дефолт), а потом - "D" (дефолт). Fitch сматра да ће реструктуирање дуга Украјине значити финансијске губитке за повериоце и неизбежни дефолт Кијева. Да ће отписивање дела дуга довести до тога да ће рејтинг дефолта Украјине у страној валути бити смањен до "RD", а то ће значити да Украјина није била у стању да на време отплаћује своје обавезе ни под олакшаним условима... Једноставније речено: то значи да ће Украјина наставити да плаћа дуг ММФ из нових кредита, а да ће одбијати да плаћа осталим повериоцима. Проблем са украјинским дугом компликује још и то што поменутих 19,3 милијарде – око којих су кључале страсти – уопште не чине цео дуг те државе, већ су само његов један део – позајмљено од приватних кредитора. Дакле: оно што су позајмили Кијев и украјинске државне компаније. Украјинска влада се борила као лав за реструктуирање само тог дала дуга. А то уопште није цео дуг. Почетком лета 2015. године, украјинска држава је свим својим повериоцима дуговала 67,7 милијарди долара. Од те суме, Кијев је 43,5 милијарди долара позајмио у иностранству, а остатак – на унутрашњем тржишту. Треба имати у виду да ММФ не дозвољава отписивање дела онога што се њему дугује, а да на то не пристају ни друге међународне финансијске организације као ни државе. Ова околност објашњава због чега Русија одбија да учествује у отписивању такозваних 20 одсто украјинских дугова. Русија, наравно, не улази у круг приватних кредитора, па украјинска влада и не може да је доведе на исти ниво са фондом Franklin Templeton. Колико год то Кијев желео – то је са правне тачке гледишта немогуће. Зато је министар финансија РФ Антон Силуанов изјавио да Москва не намерава да за 20 одсто умањује три милијарде долара које јој дугује Украјина. За то не постоји никакав основ... Ово значи да ће Украјина до децембра 2015. морати да Русији врати три милијарде долара. Уколико то не учини, прво је очекују међународна арбитража и делимични дефолт, а потом – рејтинг "D". Украјинска држава напросто нема новац за плаћање дугова свим својим повериоцима. Неће их ни имати. Неће због стања своје економије. Као прво, Донбас (који је индустријски најразвијенији део Украјине) одавно не плаћа порезе Кијеву. Као друго, у Украјини је већ другу годину узастопно у току катастрофалан пад производње, праћен затварањем предузећа. Примера ради: у мају 2015. – у поређењу са тим истим месецом прошле године – индустријска производња у Украјини била је мања 20,7 одсто. Просечна плата у земљи у марту је – по подацима државне статистике – пала на 170 долара. Ово значи да је куповна моћ украјинских грађана крајње ниска и у стању да, у најбољем случају, обезбеђује њихово физичко преживљавање. То је разлог што је трговина на мало у Украјини опала за 286 одсто, а трговина на велико – за 18,3 одсто. Продавнице су напросто без промета, многе се затварају, тржиште се сужава, у супермаркетима се сужава асортиман, срани брендови беже из Украјине... Индекс инфлације у јулу – у поређењу са истим месецом прошле године – био је 155,3 одсто. Гривна је само од почетка прошле године троструко обесцењена. Упркос томе што је Народна банка Украјине и у овом тренутку намерно држи у оквирима које је договорила са ММФ. Али, зато је у Украјини страну валуту немогуће купити у слободној продаји. У мењачницама је напросто нема. Наставља се и смањивање украјинског БДП. У првом кварталу 2015. – опао је за 17,2 одсто, а у другом за 15 одсто. Државни буџет Украјине за ову годину заснован је на прогнози да ће пад БДП бити 5,5 одсто, инфлација 26,7, а  просечни годишњи курс гривне – 21,7 за долар. Одмах се уочава да ова прогноза не одговара реалном стању ствари, колико год званична украјинска статистика покушавала да замагли праве размере економске катастрофе. Управо зато украјинска влада нема новац и неће га ни имати... А то значи да ће до дефолта Украјине доћи у најскорије време.