Правда

Да је број старијих од 65 година премашио укупан број деце млађе од 14 година, први пут је показао попис 2002. године. Резултати пописа из 2011. године још су поразнији, јер показују да деца чине свега 14 одсто популације Србије. Пре само пола века у Србији (без Косова и Метохије), деце је било готово четири и по пута више него старих. По попису из 1950. године, било нас је 5,9 милиона, а процењује се да ће нас исто толико бити и 2050. Као цео век без рађања! - Недовољно рађање, за просту репродукцију, у Србији је отпочело од средине 20. века - каже мр Иван Маринковић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у Београду. - То, практично, значи да ниједна генерација жена рођених после Првог светског рата није родила довољан број деце за просту репродукцију. У друштву се то мање видело јер је била млада старосна структура становништва. Шанса да се нешто "поправи" и да демографска слика Србије данас не буде оваква, по речима нашег саговорника, постојала је у другој половини педесетих година минулог века. И тих година, каже, недовољно се рађало, а последице су се показале 1992. године када је у Србији, први пут, забележен негативан природни прираштај. - Од тада негативан природни прираштај у нашој земљи је константа, а једино што се мења јесте то што је из године у годину све израженији - наглашава Маринковић. - Најпре је број умрлих био тридесетак хиљада већи од броја новорођених. Сада је око 35.000, а очекује се и разлика од 40.000. За деценију, дакле, биће нас око 400.000 мање. Ако томе додамо и неспорну чињеницу да се из Србије, сваке године, исељава више од 5.000 младих, онда не чуди што смо се по истраживању УН нашли на листи земаља са катастрофалном демографском пројекцијом. Како наш саговорник каже, ни будућност нам не изгледа светло, а шансе да се подмладимо су минималне. - Због нерађања у Србији сваке године нестане место величине Ћуприје - подсећа Маринковић. - За прости опстанак нације потребна су бар два детета у свакој породици, а код нас се у кући рађа 1,4 детета. Ако нам рађање остане на том нивоу, чак и када би годишње око 30.000 људи имигрирало у Србију, опет би се однос старих и младих, до 2050. године, двоструко погоршао. Тек ако би се до 2020. године подигао ниво рађања и годишње нам стизало око 50.000 странаца, средином овог века имали бисмо око 15 одсто шансе да зауставимо старење нације. Сада смо, наглашавају демографи, невитална, стара нација која по проценту пензионера предњачи у Европи. Додају и да на одлуку о рађању не утиче много ни (не)сигуран посао, што често служи као оправдање већине парова. У Србији, као и у целом медитеранском појасу, по речима демографа, "кривце" за пад наталитета требало би тражити у многобројним културолошким и психолошким факторима, отуђености, потешкоћама око проналажења одговарајућег партнера, нестабилним емотивним везама. Може да се направи идеалан модел рађања и имиграције који би сигурно зауставио старење у Србији, али то није реално - каже Маринковић. - По том моделу, током наредних деценија, сваки пар би требало да има четворо или петоро деце. Осим тога, модел подразумева и много странаца који би дошли да живе у Србију. У то је, међутим, тешко веровати док не постанемо богатија и привредно јача земља.

Прочитајте још:Патријарх о „усташком поздраву“: Надбискуп је све сам рекао!УДРИ БРИГУ НА ВЕСЕЉЕ: Мигранти се проводили у центру Београда (ВИДЕО)

Извор: Новости