Правда

Наиме, његово обраћање целом свету је нешто од чега се очекује много, а председник САД-а, Барак Обама, "бацио је рукавицу у лице" Путину пред његов долазак у Њујорк. Реч је о теми Арктика због које се Русија и САД нису никада директно сукобили у већим размерама, а по свему судећи, сукоб ће ескалирати баш на предстојећој седници и на овај "шаховски потез" Обама ће добити одговор 15. септембра. Русија од 2001. године тражи део континенталног прага или шелфа (продуженог дела копна који се налази испод површине плитког мора), између осталих морске гребене Ломоносов и Меднељејев који су богати енергентима, али су њени захтеви раније били одбијани због недостатка информација, недавно је објавио руски Спутник. Русија је Уједињеним нацијама поднела ревидирани захтев за проширење границе континенталног шелфа на Арктику на рачун морског гребена Ломоносов и других субјеката који имају континентални карактер. На арктичко проширење претендују још четири државе — Данска, Норвешка, Канада и САД. О својим правима на ову област јавно је прва почела да говори Русија још 2001. године. Тада је захтев био одбачен, али је у међувремену Министарство природних ресурса и екологије припремило 11 томова доказног материјала. Амерички председник, Барак Обама, пре три дана је објавио да је Арктик следећа ствар којој ће се САД посветити на стратешки начин. Он је истакао да је један од главних проблема човечанства "глобално отопљавање", те да због тога САД мора да појача своје активности на Арктику. Тим поводом, Обама је прекјуче отпутовао на Аљаску на којој је провео неко време и одржао говор о глобалном отопљавању. Он каже да "глобално отопљавање" представља проблем, али и нову шансу за развој САД-а. При томе, говорио је о сарадњи САД и Кине на решавању проблема глобалног отопљавања, потпуно маргинализујући утицај Русије на овом делу планете који је потпуно лидерски, јер на Арктику Русија већ има своје војне базе, присутну војску и своје аеродроме. Обама је показао колико озбиљно жели да покрене питање Арктика тако што је и на свом званичном сајту, односно, на сајту Беле куће објавио „чек којим је купљена Аљаска“. Подсећамо, Аљаска је продата за свега 7.2 милиона америчких долара. Руси су продали Аљаску Американцима не тако давне 1867. године, а сада је Обама искористио овај факт на пољу борбе за Арктик, наводећи уз фотографију чека речи да су „те 1867. године америчке власти зауставиле напоре Русије да прошире свој утицај на пацифичку обалу Северне Америке“.

Прочитајте још:НОВИ УДАР НА ПУТИНА: ЕУ и САД јачају санкцијеЧепурин: Косово у Унеску — кршење Резолуције 1244

Оваква провокација за циљ има да подсети да је Америка већ једном победила Русију по питању територија у овом делу света. „Мој циљ је да убедим друге нације да се заједно посветимо проблему глобалног отопљавања. САД и Кина су учиниле много поводом тог питања. Поставили смо пример који треба следити. Још неке водеће светске земље покушавају да буду конструктивне на том пољу.“ – каже Обама у свом најавном говору пред одлазак на Аљаску. Арктик је у очима светских медија и политичких аналитичара већ перципиран као нови ескалирајући геополитички фронт Русије и САД-а. Светска јавност са нестрпљењем очекује обраћање Путина у Уједињенима Нацијама, како по питању Арктика, тако и по питању укупних односа Русије са Западом. Медији спекулишу о могућем сусрету Обаме и Путина у Њујорку, а из Кремља је послата порука да је Путин отворен за састанак, али да позив на исти мора доћи из Беле куће. Извор: Правда