Србија је из претходног месеца изашла са већим рачуном за струју од 12 одсто, а ново поскупљење већ је зацртано за наредну годину. Док је код нас стално присутан тренд раста цена киловата, ситуација код комшија је обрнута. Вредност електричне енергије на европском тржишту пада, па су зато и Македонија и Хрватска спустиле своје просечне цене струје за домаћинства.
Просечна малопродајна цена струје за домаћинства у Македонији у првој половини 2015. износила је 5,024 денара, односно 9,73 динара по киловат-часу, што је 1,29 одсто мање него у истом периоду прошле године. Док је Македонија забележила релативно минорно појефтињење, хрватски потрошачи плаћаће између 1.000 и 2.000 динара годишње мање за струју, када се уштеда прерачуна у нашој валути. Појефтињење обухвата 1.999.794 домаћинства која су корисници ХЕП. Ипак, тренутна цена киловата код наших западних суседа је 15,6 динара, док је код нас 8,04 динара. Ово су први резултати пада тржишне цене струје у региону и Европи, где је енергија тренутно нижа од очекиване због успоравања економског раста. Тако је цена са 55 евра по мегават-часу пала на око 40 евра. - У Европи падају тржишне цене струје - каже Никола Рајаковић, професор на ЕТФ и бивши државни секретар у министарству рударства и енергетике. - Достизање тржишне цене струје у Србији због тога треба продужавати максимално колико се може, а истовремено радити на два посла - повећању енергетске ефикасности и подизању ефикасности рада електроенергетских предузећа. Осим поскупљења струје од 1. августа за 12 одсто, у следећој години струја би могла да поскупи још једном, за око 10 одсто. То је неопходно и довољно за изградњу нове електране која деценијама није изграђена у Србији. Тенденцију потврђује и председник Надзорног одбора ЕПС Бранко Ковачевић, који каже да се Србија тек припрема да прати тржиште. - Цене у Европи су ниже јер је индустрија пала - објашњава Ковачевић. - Проблем код нас је што је наша цена међу најнижима у Србији и није тржишна. Србија ће моћи да прати тренд европских цена када своју постави на исти ниво. Да за киловате плаћамо најмање у Европи, потрошачка удружења сумњају. - Цена киловат-часа стварно јесте најјефтинија у Србији - каже Петар Богосављевић, председник Удружења потрошача. - Ипак, када се на то дода део у рачуну за обрачунску снагу и трошкове дистрибутера, укупна цена није најповољнија. И у Меморандуму о разумевању, који је Србија у јуну потписала са Међународним монетарним фондом, стоји да ће елрктрична струја, по угледу на августовско поскупљење, отићи још нагоре. Тај тренд ће се, према Меморандуму, наставити и у 2016. и 2017. години.