Правда

Страдање Јована Крститеља десило се за време цара Ирода Антипе, који је био син Ирода Старијег, убице витлејемске деце рођење за време Исуса Христа. Тај Ирод био је ожењен ћерком арапског кнеза Арете. Он је отерао своју закониту жену и узео себи за наложницу (љубавницу) Иродијаду, жену свога брата Филипа. Против овог безакоња устао је и Свети Јован, а то га је коштало тамнице. Током једне забаве на којој је играла Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова, пала је и одлука о одсецању главе Светог Јована. Својим трбушним плесом Саломија је успела да омађија већ пијаног цара, и по наговору мајке му је тражила главу Св.Јована на тањиру. Цар је то одмах и наредио. Смрт Светог Јована десила се пред велики јеврејски празник Пасху. Цар Константин и царица Јелена подигли су цркву у Севастији 11.септембра, и због тога је овај празник узет за празновање баш тог датума. Пример одсецања главе Светог Јована током забаве препуне алкохола и блуда, показује се колико људски мозак може бити зао када је помрачен грехом. У Српском народу овај празник има дугу традицију и спада у групу великих празник, које наш народ посебно поштује. Избегава се било какав рад, како напољу, тако и унутар куће. На данашњи дан цела породица пости, а народ се окупља у храмовима на литургији.