Правда

Више пута сам говорио: „Руси треба да живе у једној држави! Две руске државе не могу постојати“. Ако их је сада две или три, оне на крају крајева морају да постану једна јединствена земља. И то ће се, пре или касније, десити! Главна ствар је - кренути ка том циљу. Зато сам с радошћу примио фактички почетак уласка Донбаса у Русију. Све: и увођење руске рубље, и почетак руске пасошизације Доњецка и Луганска ове јесени, и десетоструко повећање трговинске размене између Донбаса и РФ. Поздрављам и предстојећи референдум о приступању ДНР и ЛНР Руској Федерацији. Сада се, према мојим сазнањима, у ДНР и ЛНР (и, наравно, у Москви) ради на његовој „разради“. У овоме је веома важно, што и сами грађани Донбаса, схватајући да за даљу судбину овог региона не постоји алтернатива приступању Русији, почињу да формирају комитете за организацију таквог референдума. Креће се, како се каже, одоздо. И то је сјајно. Прво, такви одбори ће извршити притисак на локалне власти, а преко њих и на Москву, тако да ни у њој не покушају да одустану од промоције интеграције. То се не сме дозволити. Другог излаза ове области немају - Украјина се фактички одрекла „отцепљених региона Доњецке и Луганске области“. Њима је сада једини дом - Русија. Друго, такви комтети су манифестација самоорганизације цивилног друштва, што је веома важно за Руски свет, у којем је вековима главну улогу играла држава, а не грађани. Данас сам на сајту Луганског информативног центра прочитао вест која ме је много обрадовала. У интервјуу овој агенцији, начелник прифронтовског Перевалског округа ЛНР, Виталиј Михајлов, изговорио је охрабрујућу вест. Одговарајући на питање новинара, шта интересује становнике на територији под његовом јурисдикцијом, осим социјалних питања, он је рекао: „Пришли су ми локални житељи, иницијативна група, која жели да формира покрет за придруживање Русији. У таквој акцији они виде основу за опстанак. Руска Федерација у очима становника Републике представља гаранта за спречавање хуманитарне катастрофе, у коју покушава да нас гурне садашња украјинска власт. Ако постоји такав захтев наших грађана, онда га никако не треба игнорисати, већ власт мора бити у стању да слуша и чује свој народ“. Чиме народ аргументује своју жељу? Према Михајловљевим речима, чињеницом да Луганчани себе сматрају делом велике Русије. „Руска рубља је основна валута у Републици, а у условима растуће економске блокаде од стране Украјине, у суштини и једини трговински партнер за нас је Русија. Уверен сам да огромна већина становника Републике подржава иницијативу житеља нашег округа. Ми смо себе увек осећали делом велике Русије, а ако се догоди наш улазак у састав РФ, то ће за целу популацију Републике значити само повратак у Отаџбину“ По мом мишљењу, све је јасно. Не сумњам да је начелник округа господин Михајлов паметан и способан момак. Он такође искрено жели исто оно што желе и његови земљаци. Мислим да би руска патриотска интелигенција и руски волонтери - уместо уобичајених жалопојки о „пуштању Новорусије низ воду“ требало да почне агитацију и пропаганду (све до организовања митинга у Москви) о изузетној важности спровођења референдума у ​​Донбасу о присајдињавању Русији. То је крајње конкретан и опипљив задатак, а не мање важан од садашње изградње државе у ДНР и ЛНР и хуманитарних конвоја из Русије. Руска патриотска интелигенција би управо то требало да захтева од руских власти. Сада би главни слоган, главни захтев на митинзима подршке Новоросији - уместо „Путине, уведи војску!“ - требало да буде „Путине, подржи референдум“ и „Новоросијо, врати се кући - у Русију“.