Правда

Новости које долазе из европских земаља све више личе на извештаје са линије фронта. У Аустрији, Немачкој, Мађарској, Македонији и Србији полиција улази у сукобе са илегалним мигрантима, којих је стотине хиљада кренуло у Европу. Низ влада разматра могућност употребе војске, чак и снага за брзе интервенције НАТО за заштиту својих граница. Без сумње, до тога ће доћи, али и то, скупа са могућим распадом Шенгена и подизањем зидова дуж граница, државе Европе неће спасити. Схему даљег развоја догађаја у Европи дају кадрови из филма Рат светова. Никакви зидови не спасавају од навале огромне масе људи, који немају шта да изгубе, који у својим земљама, захваћеним злом вољом господара игре и сталним ратовима немају ни садашњост ни будућност. Корени проблема залазе у природу глобалног капитализма као света грабежа и профита, који је испровоцирао у другој деценији 21. века нову велику сеобу народа. Специфичност одлика деветог таласа миграције, који се сада дешава у Европи, јесте присила. Људи беже из својих земаља под претњом животу и безбедности, беже од рата, сиромаштва и понижења. Експерти међународне организације за изучавање принудне миграције (IASFM), одређују ту појаву као „кретање избеглица и унутрашње премештање лица (лица премештаних као резултат конфликта), а такође и лица премештаних због стихијских и еколошких катастрофа, хемијских и атомских катастрофа, глади и пројеката развоја, и издвајају: -Премештања изазвана конфликтом, када су људи принуђени да остављају своје куће због оружаног конфликта, укључујући грађански рат, масовно насиље, прогањање на националној основи, расној, религиозној припадности или припадности социјалној групи, или жртве премештања због политичких убеђења; -Премештања изазвана реализацијом просторних инфраструкурних пројеката, као што су градња лука, путева, аеродрома, исушивање, сеча итд.; -Премештања, изазвана природним катастрофама (ерупција вулкана, земљотрес, поплава, суша итд.) и/или катастрофама изазваним деловањем човека (хаварије, радијација итд.).

Криза која се могла предвидети

Главни разлог миграције која је запљуснула Европу јесу оружани конфликти и ратови, у чијем започињању су на овај или онај начин учествовале САД и/или њени савезници. Реке избеглица у Европи су последица политичке дестабилизације великих геополитичких простора. Те реке избеглица ће тећи све док неко не престане са том политиком. Настајање великог миграционог притиска на Стари свет лако се могло предвидети и узети у обзир да су дејства – која су водила стварању снаге што пред нашим очима мења Европу – била повезана са директном добити за оне који су та дејства проводили. Главни добитници организације масовног бекства људи Трећег света у Европу су транснационалне компаније и САД као њихов објединитељ. Будућност какву припремају Европи, која се претвара у melting pot Nº2, јасно је наговестио председник САД Барак Обама када је у мају 2011. године (крвави унутрашњи немири у Сирији тек су почели), иступајући у Лондону, немарно изрекао многозначну фразу: „Овај век ће бити век рађања нових нација“. У свету не постоји бољи терен за „извођење“ нових нација него што је Европа са својим мултикултурализмом, који разлаже друштво, и општепознатом толеранцијом, која укида појам греха. Ипак, сурови експеримент над Европом само је почетак, само прва етапа велике светске промене плана репрограмирања. Питањима премештања велике масе људи већ деценијама се на Западу баве озбиљне установе – Брукиншки институт, Бернски универзитет за проблеме унутрашњег премештања становништва, Лондонска школа економије, Норвешки савет за питања избеглица и други. Исте те 2011. године, када је Обама прорекао појаву „нових нација“, Лондонска школа економије и Брукиншки институт (САД) представили су Пројекат унутрашњег премештања. Главна пажња у том веома занимљивом документу била је посвећена разради механизама пресељења велике масе људи из разних региона света. Такво интересовање засновано је на могућности глобалне климатске катастрофе – „новог леденог доба“. У пројекту су нарочито обрађивана пресељавања из Северног Атлантика у Северну Евроазију. Ипак, јавности је познат само отворени део тог документа. Не искључујем могућност да се неке препоруке Пројекта унутрашњег премештања проводе данас на Европи. Процес изгледа организовано. Избеглице су добро одевене, имају најновије моделе скупих мобилних уређаја, располажу новцем за премештање са краја на крај Европе, имају информације о оптималним маршрутама… Требало би поменути да је од 2004. године председник Брукиншког института, који се бавио разрадом „пројекта унутрашњег премештања“, Строб Талбот, бивши заменик државног секретара САД који је за вријеме Била Клинтона био задужен за односе са Русијом.

Европа то не може поднети

Данас се у Европу у бесконачним редовима крећу избеглице из зона конфликата, створених као резултат интервенционистичких политика САД и њених савезника, Притом све трошкове помоћи новим мигрантима Европска комисија ставља на плећа уредних европских обвезника, злобно називајући то солидарном расподелом одговорности за судбину избеглица. Рецимо још и то: неко мора ту атлантску солидарност платити. Најбоље ако могу Немци. Ипак, то је само један од аспеката веома сложене ситуације у Европи. Постоји и други аспект. На њега је указала водећи руски стручњак за Балкан Јелена Гускова. „Боравећи у јуну (2015. године – прим. Ј. П.) у Београду“ – писала је она – „обратила сам пажњу на то да су се у редовно могли сретати младићи који не говоре српски и не личе на избеглице. Обично су ишли по тројица, настојећи да се не издвајају, мада је падала у очи њихова атлетска грађа. Јаке тројке дошљака примећене су и у другим градовима. Информације о њима у средствима масовног информисања су непотпуне. Већина ’избеглица‘ које су се појавиле у Србији су мушкарци не старији од 27 година, 94 одсто су исламске вероисповјести, 56 одсто без породица. Они не воле да се фотографишу, имају новаца…“ Тада, почетком лета, на то важно запажање нико се није осврнуо. Зашто ови крепки младићи, напустивши породице у домовини, иду у Европу, за шта су обучени и чиме ће се бавити? То су питања на која треба без одлагања одговорити. Својевремено, изучавајући искуство Француске револуције, А. Тојнби је писао да ће најстрашније време за Европу настати онда кад се унутрашњи пролетеријат споји са спољним. Изгледа да је дошло то „страшно време“, чији је долазак предсказивао представник MI6 у лондонском Краљевском институту за међународне односе Арнолд Тојнби. Радикални елементи, пристигли са мигрантима у Европу, лако ће наћи присталице међу исто тако настројеном омладином Француске, Италије, Шпаније. Из такве громовите смесе појавиће се банде, које немају шта да изгубе. То је с једне стране. С друге стране ће се покушати пружити пипци Исламске државе на Европу – уосталом, Исламска држава и лавина избеглица изгледају као појаве исте врсте према особини „неочекиваности“ претварања себе у факторе глобалне нестабилности. Упаљач за експлозију Европе већ је спреман. Тако је настала уз помоћ САД и НАТО и албанско-косовска држава бандит. Као резултат антинационалне политике евробирократије, потхрањене духом атлантизма, антиутопија Јелене Чудовине Џамија Париске Богородице прети да постане страшна реалност Европе.

Какав је твој избор Европо?

Мигрантска лавина 2015. године, са једне стране, представља бумеранг са успореним деловањем, одложена реакција на десетогодишњу политику Запада према Трећем свету. Са друге стране, то је вођени процес, „пројекат унутрашњег пресељавања“ у ходу. Европа се, како се не једном дешавало, нашла пред епохалном раскрсницом. Знаменити руски песник Јуриј Кузњецов, обухватајући погледом судбину Европе у 20. веку, писао је: „И шта је то век теби донео? Лудило и експеримент. Бити или не бити – такво питање Увек је твоје, Европо." Бити или не бити? Чини се да ће се овај пут од Европе тражити коначан одговор на хамлетовско питање. Што се тиче делимичних мера којима прибегава Европска комисија (поновно разматрање државног буџета ради стварања повољних услова за мигранте, „схватање помоћи избеглицама као националног задатка“ – оно о чему је говорила А. Меркел у видео-обраћању федералне владе, такође и пооштравање контроле редова избеглица), онда они нису у стању да сачувају Европу као цивилизацију. Прво, повећање намета за националне буџете у условима економске кризе биће тешко, а у низу случајева прекомерно бреме и за државе и за грађане. Друго, појачање контроле и могуће поновно разматрање или чак одустајање од шенгенских договора јако ће заоштрити противречности унутар Европске уније, преносећи бреме спасавања мигрантске хорде на најслабије. Све то, понављам, Европу неће заштитити и само ће довести до стварања појаса „варварске периферије“, сличне оној која је у првом веку после Христа стегла обруч и уништила Римску империју. Да би преживела и сачувала се као цивилизација, Европа мора да се бори не само са последицама него и са узроцима. Миграциона криза ће трајати све док транснационалне компаније и структуре наднационалне власти буду растурале и пљачкале по читавом свету оне који нису способни да им се супротставе. Какав је твој избор, Европо? Јеси ли за пљачку или ниси?

Прочитајте још:Руски шамар у Сирији10 разлога што мигранти нису као српске избеглице

Извор: Фонд стратегической культуры/Стање ствари