Најновије

СРЦЕ: У Србији сваки дан 15 људи умре од инфаркта

Сваког минута срце се згрчи и опусти 60 до 80 пута. Током дана направи око 90.000 контракција, неуморно, без престанка. За годину дана одради више од 33 милиона покрета. Стручњаци сматрају да је срце најсличније машини која може да ради непрестано - перпетуум мобиле.
Слушати медицину! (Фото: Pixabay)

Слушати медицину! (Фото: Pixabay)

Главни задатак срца је да одржава живот. Пумпањем крви у мозак и све остале органе, оно одржава нормално функционисање организма. И ако нема урођених срчаних мана и генетске предиспозиције, могло би да нас служи 200 година. Међутим, у нашим телима истроши се много раније. Где грешимо? На ово питање сваке године 29. септембра покушавају да одговоре светски кардиолози поводом обележавања Светског дана срца. Овогодишњи слоган "Здрави избори за срце, за све и свуда" усмерен је на стварање здравог окружења и превенцију фактора за настанак срчаног и можданог удара, чиме би се смањио ризик настанка у свим добним групама. Очекује се да ће ова заједничка акција допринети да се смртност од болести срца и крвних судова до 2025. године смањи за 25 одсто. Према подацима, сваке године у свету од болести срца умре око 17,3 милиона људи, а до 2030. године овај број ће се "попети" на 23 милиона. У Србији свакога дана 47 пацијената доживи срчани удар, од којих 15 умре, а све кардиоваскуларне болести заједно годишње однесу око 55.000 живота, што је готово читав један град. Болести срца и крвних судова са учешћем од 53,7 одсто у свим узроцима смрти водећи су узрок умирања у нашој земљи. Карактеристично за нашу земљу је и то што се старосна граница оболелих спушта, тако да све чешће кардиолошки пацијенти имају око 40 година. Све је више жена које имају проблем са срцем, и постоји велика интенција да се изједначи број жена и мушкараца по оболевању од срчаних болести. Оно што лекаре нарочито забрињава је да се болест најчешће испољава у најтежим облицима и завршава изненадном смрћу или тешким инфарктима миокарда након којих пацијенти остају инвалиди. Стручњаци упозоравају да би чак 80 одсто превременог умирања могло да се спречи контролом само три фактора ризика - пушења, начина исхране и недовољне физичке активности. - У болници "Џенерал Масачусетс" у Бостону, 1932. године забележен је исти број оболелих са инфарктом и са чиром на желуцу - каже академик професор др Петар Сеферовић, кардиолог Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије, један од најистакнутијих стручњака за срце у југоисточној Европи. - Данас, међутим, број пацијената са инфарктом знатно превазилази сва наша очекивања. То само указује да су се у скорашње време појавиле различите околности које отежавају рад срце. Сматра се да шећерна болест, хипертензија, повишен ниво масти, смањена физичка активност и пушење највише сметају срцу. У неким породицима срчане болести се чешће јављају, због генетске предиспозиције, а ова "потка" се преноси са генерације на генерацију. И претерана телесна тежина може да отежа рад срца. - Срце је веома осетљиво на смањену циркулацију - објашњава др Сеферовић. - Док су артерије добре и није оштећен срчани мишић, срце би теоријски могло да ради и 200 година. Нажалост, сусрећемо се, на подручју земаља које су у транзицији, и које су источно од Италије, са страшном епидемијом болести срца уопште, а нарочито инфарктом миокарда и ангином пекторис, односно болестима артерија срца и срчаног мишића. И, мада су пронађене добре методе и лекови за лечење срчане болести, и даље се пацијентима саветује да се придржавају правила "боље спречити него лечити". Истраживања су показала, рецимо, да свака попушена цигарета скраћује живот за 15 минута, а свака попушена паклица годину скраћује за 72 дана. Цигарете имају директно токсично деловање на кардиоваскуларни систем, јер са сваком попушеном долази до сужења артерија на рукама и ногама. Токсични елементи никотина доводе до убрзане атеросклерозе, поготово ако постоји предиспозиција. - Многи се код нас ослањају на изреку "неће ваљда баш мене" - истиче др Сеферовић. - И наводи се, као пример, неко ко је пушио и живео више од 80 година. Али, нико не помиње милионе оних који су пушили и умрли у 50. години. Редовна физичка активност је кључ дуговечности, сматра наш саговорник, јер доводи до ослобађања одређених супстанци које омогућавају боље фукционисање организма, нарочито мишића, а не треба заборавити да је и срце мишић. Доказано је да је физичка активност у регулацији шећера исто толико значајна колико и лекови. Пет пута недељно по 30 минута физичке активности је исто толико значајно за спречавање, настајање и напредовање шећерне болести као и лекови који се пију. - Још је Ђакомо Макијавели рекао "тајна је у умерености" - наглашава др Сеферовић. - Можете да радите шта хоћете, али не стално. Ако је рођендан, Нова година, Божић, једите нормално, али иначе водите рачуна о избору намирница. Сви водимо рачуна о аутомобилима, а да ли толико пазимо на себе? Савети и препоруке стручњака су да се смање соли, масти, нарочито засићене животињске масти, али и калоријски унос уопште. Обавезне су редовне контроле. Ако је све у реду, између 30 и 40 година једном годишње, али је увек боље урадити један преглед више него један мање. Највећи фактор ризика су године старости - закључује др Сеферовић. - Старији од 70 година морају да знају где им је слаба тачка. Ако је, рецимо, мајка имала шећерну болест, морају да се контролишу на време. И нису за џабе измишљени дневни, недељни и годишњи одмор. Препорука је "оно што нисте радили пре 50, немојте да радите ни после 50". Није нормално да неко ко има 70 година трчи маратон. Мора човек да зна какав је и да живи у складу са својим телом и могућностима.
Прочитајте још:Веровали или не: Излечите ангину и упалу грла за само 4 сата!НАПРАВИТЕ МОЋАН ИМУНОЛОШКИ ШТИТ: Прво нестају подочњаци, а затим цело тело заблиста (РЕЦЕПТ)
Извор: Вечерње Новости

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Небојша Јеврић: Молер

На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА