Занимљиво је како су у Србији, док су се прорежимски таблоиди ваљали у блату ратног хушкања, дежурни браниоци "братства и јединства" покушавали да равноправно расподеле кривицу за ову изненадну опасну тензију у односима Србије и Хрватске. Пише: Мирјана Бобић-Мојсиловић
У земљи у којој је незапосленост као добар дан, у земљи кроз коју већ неколико месеци пролазе хиљаде и хиљаде избеглица из ратова у удаљеним пределима са којима Србија никакве везе нема, у земљи у којој се зна и ко пије и ко плаћа, у земљи афера, прљавштине, моралног суноврата сваке врсте, у земљи у којој критика владе може да се види углавном на друштвеним мрежама, у земљи у којој грађани већ годинама живе у некој врсти менталног ванредног стања, у земљи која је непрестано позивана на полагање рачуна о свом понашању пред "вишим инстанцама", у земљи дискутабилног суверенитета, свака похвала премијеру чита се као најбедније шлихтање. Па ипак, премијер Вучић је пре два дана заслужио велики аплауз. У опасном "царинском рату" са Хрватском, и поред невероватних увреда на рачун Србије које је изнео хрватски премијер, а које су српски таблоиди пропратили острвљеним насловним странама, у тренутку у коме скоро да није било грађанина Србије који се није најежио при помисли да је нови рат са Хрватском могућ, премијер Вучић је показао ретко виђену меру прибраности, мерећи сваку реч и одбијајући да хрватском премијеру и појединим хрватским министрима одговори истом мером. Занимљиво је како су у Србији, док су се прорежимски таблоиди ваљали у блату ратног хушкања, дежурни браниоци "братства и јединства" покушавали да равноправно расподеле кривицу за ову изненадну опасну тензију у односима Србије и Хрватске, описујући два премијера као два овна на брвну, који подижу тензије зарад предизборних кампања. Вероватно је да је хрватски премијер користио туђмановску реторику зарад евентуалних поена на домаћој сцени, али је српски премијер ову тродневну драму окончао најблаже речено - маестрално, и из ње изашао као победник. У тренутку док су на хрватској граници из аутобуса избацивани људи са српским пасошима, у тренутку док је хрватски премијер вређао Србе и називао их барбарима, а Србију проглашавао политичком мухом, додајући да су реакције Србије смешне, српски премијер је у контрамере укључио и најважнију - објавио је да су грађани хрватске добродошли у Србију. Тако је показао какви су барбари. Додајмо да је на седници Владе замолио и министре али и јавност да не ликују над чињеницом да је у овом спору Србија политички и морални победник, истакавши да Србија жели добре односе са суседима. Уз све то, премијер Вучић се и извинио што је у склопу контрамера Србија на дан и по затворила границу за робу из Хрватске. И, ситуација се смирила. Људи су одахнули, и у Србији и у Хрватској. Српски премијер је добио похвале из ЕУ, хрватски премијер је добио пацке, и живот се наставио. Србија и даље води политику да Европа нема алтернативу, и са поносом истиче свој огроман допринос помоћи Европи у избегличкој кризи. САД и НАТО и даље шаљу хиљаде и хиљаде избеглица у Србију и Хрватску, а Србији су стигле честитке из света за сјајан однос према избеглицама; обзнањено је да је Србија све ближе уласку у Европску унију, у Београду ускоро почиње градња "Београда на води", опозиционе странке тим поводом спремају протестне шетње, Комунална полиција спречава снимање "Истиномера" код Савамале, а како јављају истраживања расположења јавног мњења, изгледа да рејтинзи и хрватског и српског премијера расту. Што се нашег премијера тиче - логично је да му је рејтинг скочио - бранио је српске интересе кад их је угрозила Хрватска, и уз то је бранио Србију и регион од рата, па је, ако ништа друго, овим својим потезом око Хрватске, напокон придобио подршку елите, за чијим недостатком је толико жалио. Што се тиче предизборне кампање у Србији, мора се признати да је генијално води. Избегавши даље заоштравање односа са Хрватском, на чему заиста треба да му будемо захвални, премијер Вучић се буквално преко ноћи испоставио као нови архитекта мира на Балкану, а гомиле похвала које стижу на његов рачун из света, па чак и из Хрватске праве моћну сенку домаћим неприликама. Смиривање тензија са Хрватском, бацило је у засенак и тему због које је све почело: прилив хиљада и хиљада избеглица у Србију која посрће пред економским недаћама, а још више је изван фокуса јавног мњења ставило и тешке притиске "пријатеља из целог света", на које Србија реагује са задивљујућом кроткошћу.
Прочитајте још:Балвани наши свакидашњиЛАЗАНСКИ: „Лепи Зоки” користи избегличку кризу и Србију за предизборну кампању
Извор: Вечерње новости