Правда

Свакодневно седење на послу узрокује низ болести, од којих су најопасније дијабетес и срчани проблеми, закључили су научници Универзитета у Лестеру, на основу анализа у којима је учествовало 800.000 људи. Према речима др Еме Вилмот, ни свакодневне вежбе не могу да помогну ако се осам сати у току дана проведе на столици. Они који много седе имају два пута већи ризик да оболе од дијабетеса, болести срца и бубрега. - Ако седите по четири сата у столици пет дана у недељи, а кичма се не креће, колена и кукови су савијени, тело постаје укочено. Мишићи слабе и организам почиње да оболева - каже Тим Алардис, остеопата и физиотерапеут из Велике Британије. Иако су медицински званичници издали препоруке који је минимум потребне физичке активности, они нису предложили да се ограничи време проведено у седећем положају. - После четири сата седења, тело почиње да шаље сигнале да му је лоше - каже Елин Еклбом-Бак из шведске Школе за спорт и медицинске науке. Чак и за оне који вежбају седење је лоше. Прво што страда јесу леђа: због лошег држања тела, јављају се јаки болови у раменима, врату и леђима. Услед ограниченог кретања већина великих мишићних група пролази кроз дуге фазе непокретности па мишићи постају слаби и јављају се грчеви. Последица седентарног начина живота је и нагомилавање килограма. Научна истраживања показала су да недостатак физичке активности смањује производњу ензима који се бори против гомилања масти у организму и до чак до 50 одсто. Претерано седење успорава метаболизам и изазива промене телесних функција, што доводи до повећања телесне тежине. Седење подиже и ниво холестерола у крви: после неколико сати добар (здрав) холестерол пада за 20 одсто, а ензимске активности за 90 одсто. Студија која је недавно спроведена у Канади доказала је да постоји чврста веза између вишесатног седења и учесталости кардиоваскуларних болести, које некад имају и фаталан исход. Особе које испред рачунара и телевизора дневно проводе више од 11 сати, повећавају ризик од срчаног удара за 67 одсто, а сваки сат проведен у седећем положају повећава шансе за настанак срчаних обољења. За људе који свакодневно вежбају али, ипак, доста седе, боље да вежбање поделе у више делова у току дана. Седећи начин живота повећава и шансе за појаву дијабетеса за чак седам одсто. Успорене телесне функције доводе до повећања нивоа шећера у крви јер телу није потребна енергија, па шећер остаје у крви. У студији објављеној у "Британском журналу" наводи се да након четири сата седења тело почиње да прекида продукцију липазе, ензима који апсорбује масти. Особе које обављају канцеларијски посао или посао који захтева сате седења, требало би да, док раде, стоје барем два сата како би били здравији и дуже живели, открива најновије британско истраживање. У студији, објављеној у часопису Бритисх Јоурнал оф Спортс Медецине, наводи се да би идеално било радити стојећи четири сата, али да је за почетак довољно и само два. Саветује се запосленима да увек стоје када разговарају телефоном и да протегну мало ноге, макар и по канцеларији. Срчани проблеми Мишићи сагоревају мање масти и крв протиче спорије кроз организам током седења, дозвољавајући тако масним киселинама да лакше запуше срчане артерије. Предуго седење повезано је са повећањем крвног притиска и повишеним холестеролом па они који седе имају дупло веће шансе да оболе од кардиоваскуларних болести. Прекомеран рад панкреаса Панкреас производи инсулин, хормон који шаље глукозу ћелијама како би стварале енергију. Али, ћелије у беспосленим мишићима не дочекују спремно инсулин, па га панкреас све више и више производи, што доводи до настанка дијабетеса и других болести. Канцер дебелог црева Студије су нашле везу између дугог седења и рака дебелог црева, канцера дојке и рака ендометријума. Узроци нису довољно јасни, али по једној теорији вишак инсулина убрзава раст канцерогених ћелија. С друге стране, редовно вежбање и довољно кретања ослобађају природне антиоксидансе који убијају лоше ћелије, потенцијалне узроке настанка рака. Мекани трбушњаци Кад се крећете, стојите или седите правилно, мишићи стомака држе ваше тело усправним. Али, кад се увалите у столицу, они постају неупотребљиви. Слаби леђни и трбушни мишићи дозвољавају кичми да се криви до стања које се зове лордоза. Опуштени глутеус Током седења мишићи глутеуса не раде готово ништа, па се лако навикавају на то стање. Када су ови мишићи мекани, слабе и онемогућавају нормалан ход и корак. Проблеми са ногама Слаба циркулација: Дуго седење успорава циркулацију па се крв задржава у ногама. Проблеми коју могу да настану су отечени зглобови, проширене вене и настанак тромбозе. Слаба леђа Несавитљива кичма: Кичма која се слабо покреће постаје несавитљива и подложнија повређивању у свакодневним активностима. Када се крећемо, мекани дискови између пршљенова истежу се и скупљају, доводећи у тело свежу крв и нутријенте. Када дуго седимо дискови су згњечени и губе еластичност. Оштећење диска: Особе које проводе превише времена у седалном положају чешће оболевају од дискус херније. Бочно-слабински мишић (лат. илиопсоас) који се протеже од пршљенова кичменог стуба до бутне кости преко зглоба кука, када је затегнут гура лумбални део леђа ка напред. Тако је цео доњи део леђа ослоњен на седалне кости, због чека настају несносни болови у лумбалном делу леђа и карлици. Смртност услед предугог седења Недавно истраживање показало је да су они који су током осмогодишње студије више од седам сати дневно проводили у седењу гледајући телевизују имали за 61 одсто већи ризик од смрти, од оних који су испред ТВ екрана били само један сат дневно. (Време проведено у гледању ТВ) 1-2 сата 4 одсто 3-4 сата 14 одсто 5-6 сати 31 одсто више од 7 сати 61 одсто Како се правило седи - Главу не нагињати напред - Рамена треба да буду опуштена - Лактови под углом од 90 степени - Руке близу тела - Доњи део леђа треба да има подршку - Стопала да стоје равно на подлози

Прочитајте још:СРЦЕ: У Србији сваки дан 15 људи умре од инфарктаАЛАРМАНТНО: Уништавамо будуће генерације!

Извор: Вечерње новости