СНИМАК ЕКСПЛОЗИЈЕ: Овако се српски херој Милан Тепић винуо у небеску Србију! (ВИДЕО)
Друштво Србија
„Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко.” - речи су мајора Милана Тепића које су остале упамћене у српском народу. На данашњи дан 1991. године, овај мајор ЈНА је показао надљудску храброст жртвујући себе за своју отаџбину и спас своје војске.
Експлозија касарне (Фото: ЈуТјуб)
Милан Тепић, мајор ЈНА, у јулу 1991. године, у Бјеловару, није хтео да препусти хрватским снагама војно складиште, а за одбрану своје земље дао је свој живот, дигнувши у ваздух цело складиште армије ЈНА. С њим заједно, страдао је и Стојадин Мирковић, млади војник који је одбио наређење мајора Тепића и није напустио војно складиште. Јула месеца 1991. мајор Тепић се нашао у централном складишту борбених средстава у селу Беденику, у близини Бјеловара. Припадници хрватског Збора народне гарде (Зенге) су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни „Божидар Аџија“ у Бјеловару, држали у окружењу.У касарни се налазила 265. моторизована бригада ЈНА и новопридошли регрути. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње „Европске заједнице“ којој припадници Збора народне гарде нису дозволили приступ у касарну. Тепић је био приморан да се са својим војницима повуче у складиште и организује одбрану од хрватских паравојних формација које су опколиле објекат. Двадесет и деветог септембра 1991., на данашњи дан, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике, мајор Милан Тепић дигао је у ваздух војно складиште и себе. Ово дело многи су упоредили са сличним потезом ресавског војводе Стевана Синђелића. Мајор Тепић је својим војницима наредио повлачење на безбедну раздаљину од складишта. Према неким изворима, на то их је упозорио речима: „Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи овако још да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избјегавају да ударе по складишту, и ово што ми имамо овдје је за њих више него драгоцјено. Кад дође тренутак, кад се више не буде могло издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Да не замерате ми ако сам негде према неком погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ. Да усташама не дам Беденик, и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува мој ратни дневник.“ Приликом покушаја заузимања складишта муниције мајор Тепић је складиште дигао у ваздух и при томе је према званичним подацима, поред њега, погинуло 11, а према незваничним преко 200 нападача који су се касније водили као „нестали“. Поред Тепића, страдао је и 19-годишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтео да се преда.
ПЕТАР ДАВИДОВ: Украјина, здрава мучнина и нагон за повраћањем као предуслов за оздрављење 
