Правда

О овоме се није протеклих дана говорило отворено. Нешто се – како је указала „Слободна штампа” - могло прочитати само „између редова”. На пример: „Шеф државе ће стићи у Њујорк на јубиларно заседање Генералне скупштине УН-а 28. септембра у једнодневну посету. Предвиђен је прилично напоран програм: излагање, као и низ састанака, укључујући и са америчким председником Бараком Обамом и јапанским премијером Шинзо Абеом. Након тога Владимир Путин ће напустити САД и вратити се у Москву. На питање зашто је све збијено у једнодневну посету, портпарол шефа државе, Дмитриј Песков, изјавио је новинарима: „Председник већ много-много година живи по сличном распореду, што је прилично тешко физички”“. То јест, директан одговор на питање „шта је разлог” портпарол је избегао. Зашто? Да ли због тога, што ће чак и тих неколико сати, које ће председник Русије провести на гостољубивом америчком тлу, његова служба безбедности бити принуђена да ради пуним капацитетом? Наравно, кад би се нешто десило руском председнику током посете Америци - то би за Америку био репутациони удар. Међутим, зар рушење кула WTC није био репутациони удар? А колико су Американци извукли користи из тог „репутационог удара”! Најмање за осам година су одложили финансијску кризу... На крају крајева, ова Путинова посета за њих није била међудржавна, „земља домаћин” су биле – Уједињене нације, а не САД, а никад се не зна шта може да се деси. Зар није до Путина успела да стигне, чак га безмало дотакла она припадница групе Фемен? САД су, иначе, земља са богатом традицијом политичких убистава и провокација. Убили су четири своја председника. Још на десет њих су покушани атентати. Ниједна држава на свету се не може похвалити таквом „жетвом”. А то је само оно што је на површини. Јер, колико је било „трагичних коинциденција”, „случајности” и “несрећних случајева” који чине подводни део леденог брега?! Ево само неких од последњих: Конгресмен Сони Боно (бивши члан чувеног дуета „Сони и Шер”) убијен је након што је преузео дужност истраге корупције у Америци на највишем нивоу. Боно је био задужен за досијеа о корупцији у правосуђу и трговини дрогом од стране ЦИА. Сенатор Пол Велстоун погинуо је у авионској несрећи након што је захтевао додатну истрагу поводом рушења њујоршких Кула близнакиња и након што је стао на чело опозиције против америчког рата у Ираку. Авион, који се срушио током слетања, нису гасили неколико сати - да би изгорели сви докази. Бивши конгресмен Вејн Овенс пронађен је мртав у време истраге корупције у америчко-израелско-палестинском троуглу. Амерички федерални тужиоци Телма Колбер и Шенон Рос, које су истраживлале криминал повезан са породицом Буш, “извршиле су самоубиство” у размаку од неколико недеља, једна за другом. Федерални судија Џон Рол, убијен је убрзо након што је донео одлуку против Обаме и америчке владе. Убица је убрзо ухваћен, и испоставило се да је он усамљеник опијен наркотицима. Али, ако је тако, намеће се питање: зашто су медији пажљиво заташкали смрт Џона Рола у корист других жртава пуцњаве? У сваком од ових случајева има много сведочења и истражних недоследности које доводе у сумњу званичне верзије догађаја. А ово су само политичари. Остале непожељне боље и да не помињемо. Ипак, ево нешто за пример. Аутор књиге „Велика превара” и других бестселера о нападу 11. Септембра 2001., Филип Маршал, изненада је побио своју децу (17-годишњег сина и 14-годишњу ћерку), кућног пса и упуцао сам себе. Његове колеге новинари спровели су своју истрагу, која је доказала потпуни фалсификат свих аргумената званичне истраге. Новинар Мајкл Хејстингс, који је критиковао методе вођења рата у Авганистану и који је довео у питање чињеницу елиминације Осаме бин Ладена, из неког разлога је возио свој аутомобил тако великом брзином да је прешао неколико улица на црвено светло и слупао се. Два ФБИ агента, који су били укључени у истрагу “терористичког напада у Бостону”, месец дана након убиства Тамерлана Царнајева погинули су после пада из хеликоптера током непланираних вежби. Након сазнања о том „инциденту”, посланица у скупштини државе Њу Хампшир Стела Трембли, која је сумњала да су “терористички напад у Бостону” извеле специјалне службе САД и која је захтевала темељну истрагу, напрасно је у пола цене продала кућу и нестала у непознатом правцу, остављајући само белешку о својој оставци... Поред политичких убистава, САД користе још два начина за елиминацију непожељних: то су секс-скандали (оптужбе могу остати и недоказане, али увек дође до оставке неугодног политичара – такав је случај био и са шефом ММФ-а Строс-Каном) и ... рак. Када је сазнао да је болестан од рака, председник Венецуеле Уго Чавез изјавио је - обраћајући се лидерима Боливије, Никарагве и Еквадора: “Ја не кривим никога, ово су само моја размишљања, али молим те, Ево, води рачуна о себи, молим те, Данијеле, води рачуна о себи, молим те , Кореа, води рачуна о себи, јер све ми ово изгледа веома чудно”. Чудно изгледа то, што је превише независних латиноамеричких лидера оболело од рака у исто време. Међу њима, аргентински председник Нестор Киршнер, па Кристина Киршнер која га је заменила, па бразилски председник Лула да Силва, потом Дилма Русеф која је дошла на власт после њега, па парагвајски председник Фернандо Луго (истина, он је збачен у преврату који је организовала ЦИА, али је убрзо након тога њему такође дијагностикован рак). Након што је проамерички председник Колумбије Хуан Мануел Сантос започео мировне преговоре са герилцима “Револуционарних оружаних снага Колумбије”, он је такође оболео од рака. Једва је остао жив после мистериозног рака и кубански лидер Фидел Кастро. Међутим, Кастро је посебан случај. Он је преживео више од 600 атенатата у свом животу. Надајмо се да су током недавне посете Владимира Путина Куби и његовог дијалога са Фиделом Кастром, не мање ефикасно комуницирали и разменили искуства и представници служби безбедности Русије и Кубе.

Прочитајте још:Столтенберг: Русија мора да игра конструктивну улогуШАЉУ ЈАСНУ ПОРУКУ: Американци одбили да учествују у заједничком раду против Исламске државе

Извор: fakti.org