Правда

Можда је била срећа, па је извештај Организације за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС, о поштовању људских права на Криму остао у сенци наступа Владимира Путина у УН и динамичних догађаја у Сирији, чиме је бар ублажена велика јавна срамота ове међународне организације. У извештају – који су 24. септембра на годишњој конференцији ОЕБС о људским правима у Варшави представили високи комесар ОЕБС за националне мањине Астрид Торс и директор Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права Михаел Георг Линк – Русија је оптужена за „окупацију“ Крима, коју – рекла је Торсова – ОЕБС „никада неће прихватити“, као и за кршење људских права кримских Татара. Татарима је, стоји у извештају, готово немогуће да се школују на свом језику, као и да су људска права проукрајински расположених грађана постепено укинута. „Пошто је Крим незаконито окупиран, степен слободе вероисповести и поштовања културних разлика (мањина; прим. аут.) је смањен. Очигледан је непријатељски став према онима који подржавају интегритет Украјине, украјинских симбола и важних историјских догађаја. Образовање на украјинском готово да не постоји, тако да родитељи нису у прилици да образују децу. Слична ситуација влада и ако се посматра из угла татарске културе“, саопштио је Торс, који је рекао да његова мисија има „доста убедљиве доказе“ о кршењу људских права.

Оштре руске реакције

Није сасвим јасно о каквим доказима се ради, будући да аутори извештаја ОЕБС уопште нису посетили Крим, него су у Украјини разговарали са стотинак људи, који су се, због неслагања са припајањем Крима Русији, иселили са тог полуострва. На извештај је веома оштро реаговао заменик премијера Крима Георгиј Мурадов, који је оптужио ауторе да су следили позицију америчког Стејт департмента. „Имао сам прилику да упоредим извештај ОЕБС са извештајем Стејт департмента. Утисак је да је ОЕБС инструментализован да би саопштио позицију Стејт департмента“, рекао је Мурадов, рекавши још да је извештај о стању људских права на Криму – у коме се тврди да су се после уједињења Украјинци и кримски Татари нашли у тешкој ситуацији – заснован искључиво на интервјуима, без одласка у полуострво. Директор Одељења за хуманитарну сарадњу и људска права при руском Министарству иностраних послова Анатолиј Викторов извештај је описао као „једностран и политизован“, будући да употребљава неприхватљиве термине као што су „окупација“ и „анексија“. Аутори извештаја, рекао је он, „заузели су антируски став, отворено играјући у рукама Кијева и његових покровитеља на Западу“. Вероватно да није први пут да Вашингтон користи ОЕБС за антируску пропаганду, али поменути извештај истиче се својом драстичношћу и безобзирношћу. Међутим, спорни извештај се да лакше разумети ако се узме у обзир писање антиглобалистичког сајта Global Research, који је почетком августа оптужио Вашингтон да настоји да изазове етничке поделе на Криму. Наиме, украјински председник Петро Порошенко, кога Global Research назива „америчким агентом“, 1. августа поздравио је један скуп кримских Татара, оптужујући Русију да их дискриминише.

Стварање новог жаришта

Оно што је западној јавности мање познато јесте да су се Татари – којих је на Криму 12-15 одсто – на прошлогодишњем референдуму у већини изјаснили за припајање Крима Русији. То, међутим, није спречило Вашингтон и Кијев да Татаре и њихиве организације подстичу да постану снага која ће дестабилизивати прилике на руском полуострву. У прилог томе говоре и Порошенкове идеје о стварању муслиманске чете, састављене управо од кримских Татара, која би у саставу украјинске армије требало да учествује у „ослобађању Крима“. Да се кримски Татари гурају у правцу сукоба, сведочи и то да је извештај ОЕБС праћен акцијом економске блокаде Крима. Наиме, на граници између Крима и Украјине 20. септембра започело је физичко спречавања уласка и изласка роба са полуострва, коју спроводе неке проукрајинске организације кримских Татара заједно са профашистичким Правим сектором. Ако се све то има у виду, јасно је како је извештај ОЕБС о људским правима на Криму потпуно у служби политичких циљева Вашингтона и Кијева. Управо због тога извештај ове међународне организације више личи на политичку кампању неке проамеричке невладине организације него на озбиљан текст заснован на чињеницама. Судећи према веома оштрим реакцијама руских функционера, Москва извештај о Криму неће оставити без одговора. За сада се говори да би, уколико тај извештај буде искоришћен за изгласавање наредних антируских резолуција, Русија могла да ускрати финансирање ОЕБС, и то већ у следећој години. Годинама већ осипајући, ауторитет ОЕБС додатно је нарушен не само у Русији него у оном делу света који не пристаје да једна међународна организација сме да за рачун појединих сила ствара нова жаришта сукоба. Да се, међутим, само држао основних чињеница извештај ОЕБС морао је да констатује оно што је најосновније: да је Крим својим припајањем Русији добио реалну аутономију, какву није имао док је био у саставу Украјине, док је језик украјинских Татара – као и украјински и руски – постао званични језик на полуострву.

Прочитајте још:Велики повратак Русије на Блиски истокПутинова игра у Сирији

Извор: Нови Стандард