Религија дрвећа и биљака код старих Срба била је веома развијена. Много тога сачувало се до данашњих дана кроз православно хришћанство, пре свега веровања за Бадњак и дрво-запис.
Погледајте 10 светих биљака и које значење они носе:
Багрем (Robinia pseudacacia L. – Papilionaceae) Багрем није добро дрво и зато не треба да буде близу куће. Срби су багрем звали нерод (без рода). Калемљење багрема је скрнављење.
Бор (Pinus silvestris L. - Pinaceae) Бор је изразито сеновито дрво ако је сам изникао на гробу или у близини. Ако је бор намерно посађен на неком знаменитом месту, или га је посадила нека важна личност (краљ), онда постаје значајан и ту се окупља народ. Бор поред манастира Никоље у Овчар бањи - култно место.
Бреза (Betula L., B. verrucosa Ehrh. (= B. pendula Roth), B. pubescens - Betulaceae) Срби су од грана брезе правили метле. Бреза је проклето дрво јер су Спаситеља шибали брезовим гранама. Од суве коре брезе се праве бакље (лиле) које се пале на Ивањдан или Петровдан. Из дебљег дрвета брезе се у рано пролеће точи сок који се пије уместо воде.
Врба (Salix alba L. - Salicaceae) Врба у српским веровањима и религији има значајно место. Врбовим гранчицама се ударају (шибају) деца и одрасли на Младенце, Лазареву суботу и Цвети и при томе говоре уз смех: "Расти као врба". Празник врбе је Лазарева субота - Врбица, када се освећује у цркви. Кора беле врбе је лековита код назеба и температуре. Врба ива са својим пупољцима је весник пролећа. Чим врба озелени (врбопуц), народ верује да код жена порасте полна жеља.
Глог (Crataegus oxyacantha L., C. monogyna Jacq., C. nigra W.K., C. pentagyna W.K., C. azarolus - Rosaceae) Срби су веровали да је глогов штап (колац) најмоћније средство против вампира и злих духова - демона. Цвет и плод глога се у народној медицини употребљавају за лечење срца.
Дрен (Cornus mas L. - Cornaceae) Дрен је дрво које прво цвета у пролеће, а последње зреле плодове даје у јесен. Дрен се повезује са здрављем и њиме се кити о Ђурђевдану. О Богојављењу се даје деци да поједу дренов цвет да би били отпорни и здрави.
Дуд (Morus nigra L., M. alba L. - Moraceae) Црни дуд потиче из Турске, а бели из Кине. Обе сорте дуда имају лековита и хранљива својства. Није добро за кућу и укућане ако се жиле дуда подвуку под кућу, цела кућа ће изумрети и опустети. Огроман дуд близу куће - кућа је одавно опустела.
Јабука (Pirus malus L. - Rosaceae) "Босиљак се од мириса даје, јабука се од милости даје". Јабука је симбол пријатељства и љубави према ближњем и Срби су је радо једни другима носили на дар. Пре Петровдана (12. јул) се нису јеле јабуке. Јабучицу у грлу имају мушкарци, а жене немају. Садња и калемљење разних сорти јабука (слатке, миришљаве или киселе), код Срба је значило обавезу и част. Ко није калемио воћке, није смео ни да их сече. Јабука је саставни део свадбених и верских церемонија.
Липа (Tilia L. - Tiliaceae) Липа је код Словена била свето дрво, па самим тим и код Срба. Липа се сади далеко од куће (бар 100 м) и она својим мирисним цветовима освежава околину и даје пчелама добру пашу, а оне липов мед који је био основна сировина за прављење медовине. Липов угаљ пречишћава воду, а липовим угљем у праху се одлично чисте зуби и десни.
Орах (Јuglans regia L. - Juglandaceae) Кад на светог Илију (2. август) загрми, поцрвљаће ораси. Ораси су саставни део поставке на столу за Бадњи дан и Божић. Од плода ситно самлевеног ораха Срби су цедили уље за јело (10 кг ораха = 1 литар уља). Орахово дрво није добро у близини куће, како због жила, тако и због сенке која пада на кућу. Није добро седети у хладовини ораховог дрвета. Орах и дудови на окућници - овде су сви укућани изумрли.