Правда

Србија има бројне примедбе на Нацрт платформе о заједничкој преговарачкој платформи за поглавље 35, а најважније, у које се имало увида, јесу следеће: 1) У Нацрту нема стандардног дела који се односи на усклађивање садржаја са заједничким правилима и прописима ЕУ, што иначе садрже платформе за сва остала поглавља. 2) Говори се о “Напретку у процесу нормализације односа са Косовом (уместо са Приштином). 3) Захтева се престанак финансирања српских структура, укључујући привремене општинске органе, чиме би без посла остало око 5.000 људи, а довело би и до нарушавања ауторитета државе Србије на Косову и Метохији. 4) Успостављање косовског правног поретка на северу Косова, без прецизирања да је то изводљиво тек након формирања Заједнице српских општина (ЗСО). 5) Подношење кварталних извештаја Министарству унутрашњих послова Косова и Министарству правде Косова о исплатама пензија пензионисаним припадницима МУП-а и радника у правосуђу, што излази из оквира Бриселског споразума и за шта у српском законодавству нема основа. 6) Доношење посебног закона о седиштима и територијалној јурисдикцији судова и тужилаштава у Србији, што би било супротно Уставу и постојећим законима. 7) Прихватање косовских печата и заглавља у службеној кореспонденцији, што је проблематично због термина “Република Косово” на тим обележјима. 8) Решавање проблема управљања над Хидроцентралом "Газиводе", без наглашавања да се о томе претходно мора постићи сагласност обе стране. 9) Омогућавање држављанима трећих држава прелазак са Косова у Србију, што је неприхватљиво због термина “трећа држава”, чиме се имплицира да је КиМ држава. 10) Примедбе српске стране на претходни Нацрт извештаја о скринингу за поглавље 35 нису озбиљно разматране нити уважене. Тих десет тачака Србија види као стварање простора за индиректно признање Косова, независно од дијалога Београда и Пришšтине. После ошšтрих реакција из Београда, у Бриселу тврде да у платформи нема ничега што излази из оквира бриселског дијалога. Дипломата из чланице ЕУ који је ипак žжелео да остане анониман кажžе да током дискусије о платформи, која је на амбасадорском нивоу одржана прошле недеље, није било ничега што би одударало од ставова који су се и раније чули у Савету. "Била је то неформална дискусија, прва од многих које ће уследити", рекао је тај дипломата. Извор каже да је на поменутом састанку Немачка предложила да се у платформу укључи ставка у којој се наглашава да од напретка у поглављу 35 треба да зависи напредак у укупном процесу европских интеграција Србије, са чим су се сложиле Велика Британија и Хрватска. "То није ништа ново, јер је већ објављено у закључцима Европског савета од 16. децембра 2014", навео је он и додао да су се током дискусије чули и ставови да је, управо с обзиром на то да је реч о раније усвојеном тексту, непотребно уграђивати га у заједничку платформу. "У коначан текст резолуције ући ће само оно што прихвате све земље чланице, а многе сматрају да мишљење Србије, као заинтересоване стране, такође треба узети у обзир", каже тај дипломата. У Европском савету су изненађени жестоким реакцијама Србије на Нацрт платформе. Функционер Савета који је такође тражио да остане анониман каже да ни формулација о томе да се процес нормализације води између Србије и Косова (уместо између Београда и Приштине, на чему инсистира Србија) није нова у званичним документима Савета. Ако погледате било које закључке Европског савета о Србији у последње две године, наћи ћете да се тамо говори о процесу нормализације између Србије и Косова, које је редовно означено звездицом, као што је договорено", рекао је он.