Правда

У реализацију нових прописа укључена су министарства рада, пољопривреде, трговине и финансија, а представници радне групе разматрају могућности ослобађања ових донација од ПДВ и начине контроле безбедности хране. - Разговараћемо са домаћим и страним трговинским ланцима, друштвено одговорним предузећима, и даћемо им додатни подстицај у виду укидања ПДВ - каже проф. Влада Маринковић, члан радне групе за израду закона и народни посланик. - Они би били мотивисани смањењем трошкова, док ће са друге стране држава имати мања издвајања из буџета за потребе социјално угрожених. Желимо потпуну контролу над вишковима да се не би догодило да се, као у Француској, баци храна вредна неколико милијарди евра. О броју људи који ће моћи да рачунају на овакав оброк још је, тврде у радној групи, рано говорити. Црвени крст и центри за социјални рад одлучиваће ко има права на бесплатну порцију, а контрола хране која ће се на овај начин дистрибуирати биће на високом нивоу. Крагујевац је први српски град у коме је већ заживео пројекат о вишковима хране, а њихово искуство биће унето и у нове прописе. Они већ помажу онима који нису на списку народне кухиње, а имају потребу за оброком. Бесплатна порција стиже бар два пута недељно, а храну контролише крагујевачки Завод за заштиту здравља. - Трошкови дистрибуције оброка су минимални и нико од корисника није остао без јела - каже Млађан Димитријевић, директор Студентског центра из Крагујевца и члан радне групе. - До сада је сва неискоришћена храна била рециклирана, а сад је коначно употребљена у праве сврхе. Највише вишкова хране настаје у студентским мензама, ресторанима при геронтолошким центрима и вртићима и то у време верских празника, када се корисници одричу неког оброка. Студенти због обавеза на факултету често не стигну на ручак, а врло често даме не желе целу порцију. На овај начин нико није оштећен, а оно што је остало се не баца већ прослеђује најсиромашнијима. Крајем прошле године пројекат је, према најавама Министарства рада, требало да заживи и у Нишу. Рачунало се на 300 до 400 оброка недељно из овог пројекта, међутим, преговори са предшколском установом, геронтолошким центром и домовима ученика нису уродили плодом, пошто "више нико није имао вишкове хране да удели сиромашнима".

Прочитајте још:НАЈЕЖИЋЕТЕ СЕ: Ево како момци из бенда ТХЦФ репују о Косову! (ВИДЕО)ПРИПРЕМИТЕ СЕ: Можда останете без плате ако не платите ТВ претплату!

Банке намирница Закон по коме супермаркети храну коју нису продали више неће морати да уништавају, јер је при истеку рока, већ ће је донирати народним кухињама, донет је ове године и у Француској. Хрвати су у јуну добили пропис којим се уводе банке хране, а тамошњи трговински ланци су и до тада донирали храну, али их то што морају додатно да плате своје донације спречава у чешћем и масовнијем учествовању. Извор: Вечерње Новости