Стратешке последице лансирања крстарећих ракета са Каспијског мора
Србија Став
Сада када су руске оружане снаге представиле оружје тако високе прецизности, Пентагон може да престане да баца свој новац на покушаје стварања војних опција недвосмислено усмерених према Русији. Пише: Владимир Козин, начелник Саветничке групе при руском Институту за стратешке студије, члан Руске академије природних наука и професор Академије војних наука Руске Федерације
Каспијска флота руске морнарице (Фото: Јутјуб)
Најзначајнији догађај који се прошле недеље догодио у Сирији, у склопу руске операције, је лансирање 26 крстарећих ракета са бродова Каспијске флоте руске морнарице. Ракете су погодиле 11 војних циљева Исламске државе и Џабат ал-Нусре који су се налазили око 1.500 км. далеко од места лансирања. Јак удар ракетама 3М-54 Калибр је изведен из југозападног дела Каспијског мора. Објекти напада су биле фабрике за производњу граната и експлозива, командна места, складишта муниције, оружја и горива и терористички кампови за обуку у областима Рака, Алепо и Идлиб. Крстареће ракете су, са вероватном радијалном грешком од око три метра, погодиле сваки од циљева за које су подешене два дана раније. Фрегата Дагестан са носивости око 2.000 тона је деловала као командни брод у пратњи малих патролних бродова Великиј Устиг, Град Свјажск, и Углич (носивости од око 1.000 тона). Рекете Калибр је изузетно тешко открити, јер када овај проојектил маневрише, лети при великој брзини у скривеном режиму, што значи да не емитује сигнале који би омогућили да се прати радаром. Русија је обавестила лидере Ирака и Ирана о путањи ових пројектила, а како би се осигурала безбедност цивила, путања је усмерена преко ненасељених подручја.
Који су војне и политичке импликације лансирања?
Ово је био први пут да су руске оружане снаге употребиле ову врсту оружја у стварној борбеној ситуацији – не за време вежби – циљајући толико удаљене мете. Друга важна ствар је што је свака од 26 ракета погодила намењене мете. Ниједна није одступила од прорачунате путање, ниједна није имала техничку грешку, и ниједна није пала на Земљу током лета ка циљу. (Нетачни извештај Си Ен Ен-а о четири пројектила која су пала у Ирану су демантовали, не само руски и ирански извори, већ и званичници Стејт департмента и Пентагона). Неки циљеви су погођени двоструким ударом. Захваљујући успешној операцији, руске снаге су својој борбеној способности у Сирији додале потпуно нов и веома значајан елемент. Најважнија карактеристика ракета Калибр је тренутни и врло прецизни удар, што има изузетно деморалишући ефекат на непријатеља. Чак и ако се открије тренутак лансирања, не може се предвидети у ком подручју ће ракета ударити. САД су упорне у захтеву да Москва забрани ово оружје, уз инсистирање да оне крше договор о нуклеарним снагама средњег домета ( у ствари тај споразум забрањује само ракете које су распоређене на земљи). Ова прва реална употреба ракета дугог домета за Русију има значајну стратешку важност. Овакви системи распоређени на бродове и подморнице на отвореном мору, могу минимизирати потенцијалну употребу нуклеарног оружја и офанзивних балистичких система оних држава које још увек сматрају Руску Федерацију њиховим „највећим потенцијалним непријатељем“, или „државом агресором“ „која настоји да припоји друге државе“. Ови системи велике снаге могу да се користе за превентивне или осветничке ударе са ненуклеарним бојевим главама. Такође, затворено Каспијско море добија стратешки значај за Русију, јер она одатле може да нанесе хируршке ударе у целом региону Блиског истока, без ризика од поморских снага НАТО-а. Сада када су руске оружане снаге представиле оружје тако високе прецизности, Пентагон може да престане да баца свој новац на покушаје стварања војних опција недвосмислено усмерених према Русији. Другим речима, нема потребе да се троше велика средства за распоређивање америчког тактичког нуклеарног оружја у Европи, или за распоређивање пројектила земља-море у Румунији и Пољској, или у азијско-пацифичком региону . Савршено је јасно да су од сада, сви ти циљеви у домету не само руских крстарећих ракета, већ ускоро и неког још ефикаснијег хиперсоничног оружја дугогог домета високе прецизности, опремљеног не-нуклеарним бојевим главама. На основу каспијског примера могло би се надати да ће, не само Исламска Држава, већ и Вашингтон и НАТО доћи до непосредних, тактичких и дубоко стратешких закључака, и да ће тако престати са својим претњама употребе силе против руских авиона, и да ће схватити да ће, ако не могу бити пријатељи или „стратешки партнери“, са Москвом морати да живе у миру.
