По мишљењу аутора чланка, недавна посета министра одбране Саудијске Арабије принца Мухамеда бин Салмана Сочију показује колико се променила „динамика власти“ на Блиском истоку, као што се и Владимир Путин нада да ће преузети место „регионалног утицајног лица“ од Барака Обаме. Новинар је навео да „високе делегације из Саудијске Арабије и других земаља Персијског залива куцају на Путинова врата“. Посета саудијског министра наводи на помисао да та земља проучава могућност споразума по ком би председник Башар ел Асад остао на власти на дужи рок у замену за удруживање обеју земаља у борби против Исламке државе. Ипак, бивше дипломате и стални посматрачи постављају питања да ли је Америка дала благослов за ову посету или је то била лична одлука представника Саудијске Арабије.
„Ако је саудијска посета била координирана са САД — то је једна ствар, али ако не — Арапи су нам још једном рекли: ’Ви сте сувишни‘“, наводе се речи бишег амбасадора у Ираку и Авганистану Рајана Кокера. Кључни савезници САД у све већем степену долазе до закључка да Обама губи значај и утицај када се ради о питању грађанског рата у Сирији или борбе против Исламске државе. Неки партнери Вашингтона страхују због догађаја у Сирији, приватно изражавајући сумњу поводом погледа САД и проучавајући иницијативе које долазе од Русије.
Други кључни савезник САД у региону, Египат, такође жели да унапређује односе са Москвом, пише лист. Председник земље Абдел Фатах ел Сиси посетио је Москву четири пута од државног пуча 2013. Године и један пут је примио Путина у фебруару у Каиру. Он је Америку посетио само два пута и једном је био примљен у Белој кући. Де Лук пише да је Израел такође „закуцао на Путинова врата“, имајући у виду састанак између Путина и премијера Израела Бењамина Нетанјахуа у септембру. Бивши високи чиновник Државног департмана САД Вали Наср наводи да ће, ако Москва постигне свој циљ и искористи победу на бојном пољу за дипломатско решење сукоба, постати најутицајнији регионални играч на Блиском истоку. „Исто тако ће многе друге земље у другим регионима света моћи да закључе да Америка уопште није незамењива нација“, закључио је аутор чланка.
