Правда

Тешко је причати о неким драматичним променама тока рата. Да, постоје неки тактички успеси, али је напредовање сиријске војске споро. О неком блицкригу се и не говори, ни Сиријци, присталице председника Башара Ал Асада, а ни руска војска. Јасна је само једна ствар: руске базе у Сирији ће ту бити још дуго. Пре почетка учешћа Русије у борби против ИД-а у Сирији све прогнозе су указивале да земљу очекује даља ескалација хаоса екстремног ислама. Исте прогнозе су биле и за цели регион Блиског истока, а чак и за Северну Африку, али сада  и песиместичне прогнозе мењају тон. Сликовито речено, Сирија јесте у хаосу рата, али ипак се види светло на крају тунела. И јасно је, што је потврђено од стране стручних мишљења, да је присуство руске војске у борби против "Исламске државе" променио однос снага у региону. Истовремено, многи су предвидели опасност за Русију "да се заглави у мочвари." Једано од поређења: рат Совјетског Савеза у Авганистану, који је трајао дуже од десет година, у којем је убијено 15.000 совјетских војника и више од милион Авганистанаца. А циљ, кажу, није постигнут. Касније ни западна коалиција на челу са САД није била у могућности да спроведе своје планове, а у Авганистану још увек траје грађански рат у ком су тренутно најактивнији талибани, које су Американци желели да у потпуности униште. "Поређење је некоректно", рекао је генерал-пуковник Борис Громов, који је у фебруару 1989. године, водио повлачење трупа из Авганистана. "Изашли смо из Авганистана непоражени, али само спроводили наредбе руководства наше земље. Чак и одлазећи из Авганистана, оставили смо неку врсту сигурности. Тадашњи председник Најибулах, је могао да одржи стабилност и успешно се суочи са талибанима и муџахединима. Зашто се тамо ситуација драматично променила, сасвим је друго питање. У Сирији, ситуација је другачија са учешћем наших ваздухопловних снага. Лично, мислим да је то једино исправно решење у суочавању са тако озбиљним и подмуклим непријатељем, као што је ИД: победити непријатеља најбоље је у његовој јазбини. Мислим да се наша авијацијска компонента у Сирији може чак и повећати, јер је ефикасност удара авијације помогало напредовање офанзивних јединица сиријске војске", реако је генерал-пуковник Борис Громов. "Овде су два добра примера који су упоредиви са ситуацијом у Сирији. Први је грађански рат у Алжиру, који је трајао од 1991. до 2002. године. Све је почело са чињеницом да су на изборима победили исламисти, али се томе противила војска. Начелник Генералштаба рекао је тада: "Боље да убијемо два милиона Алжираца, али ће остати секуларна држава", рекао је Руслан Пухов, директор Центра за анализу и стратегију. Према различитим проценама, у Алжиру је било око 220 хиљада људских жртава, међу којима је било и 70 новинара. Сукоб се завршио победом владе након што је "Исламски фронт спаса" објавио крај рата, а затим је "Исламска група" поражена од владиних трупа. "Други пример је грађански рат у Анголи, који је трајао од 1975. године до 2002. године. То је био велики сукоб између три фракције ривалских МПЛА, ФНЛА и УНИТА. У сукобу су учествовали и совјетски војни саветници (на страни МПЛА), укључујући и совјетску војну опрему и наоружање. У 2002. години, склопљен је мир између владајуће МПЛА и легалне опозиција. Оружани сукоб је решен. Било је и трагичних примера. Када су се 1989. године совјетске трупе повукле из Авганистана, председнику Најибулаху оставиле су у наслеђе обимне територији под контролом, добро наоружане владине снаге и умерену опозицију. Ситуација у Авганистану се у наредне две године развијала сасвим стабилно, званични Кабул, упркос предвиђањима одржавао се на површини уз помоћ Русије. Али 1992. године један од саветника владе убедио је да није нужна помоћ Најибулаху у виду муниције, опреме и хране. Ускоро после тога власт је пала, и председник се обесио. Шта се дешава у овој земљи сада добро је познато. То су све историјске аналогије са специфичним крајем. Али што се тиче Сирије, странице те књиге нису затворене. " О неизвесности ситуације у Сирији, која укључује учешће руских ваздухопловних трупа, говоре многи стручњаци. Вероватноћа удруживања Русије и САД у борби против ИД-а је мала, јер ни банална сарадња између тих земаља није постигнута: Американци тврдоглаво држе њихове линије, и на тај начин бране само своје личне интересе. Ови "интереси" су у последње четири године само ојачали војни потенцијал исламиста, а ваздушни удари коалиције сносе одговорност за велике жртве цивилног становништва. Очигледно је да је Сједињеним Државама Асад трн у оку. Барак Обама је био спреман да свргне Асада не само подржавањем умерене сиријске опозиције, већ и коришћењем ИД-а не размишљајући о последицама на Блиском истоку. Сада легално изабрана влада у Сирији има подршку Русије, Ирана и Либана, који гарантују минимум законитости поступања власти у земљи. Против рушења Башара Ал Асада у Сирији, заједно ће наступати стари непријатељи Иран и Ирак. И они се могу ујединити против Саудијске Арабије, која је сада активно финансира ИД и сиријску опозицију. Обзиром на тренутни утицај Русије и њених војних способности може се предвидети да ће Москва у глобалној владавини права превладати. "Било је немогуће рећи 22. јуна 1941. године, што ће бити резултат "Великог одбрамбеног рата", каже председник независног научног центра "Института за Блиски исток",Јевгениј Сатановски. "Исто тако, нико се сада не обавезује да предвиди даљи развој ситуације у Сирији. Али у сваком случају, сва каснија дешавања у тој земљи ће утицати на промене у светском поретку. Тачније те промене се већ одавно одвијају. И Русија је у овој причи, на правом путу."

Прочитајте још:KРВАВА СЕТВА: Ево како МИ-24 сипа бомбе на положаје терориста (ВИДЕО)Страшни кадрови борбе пред Дамаском (ВИДЕО)

Извор: tvzvezda.ru/за Правду превео Илија Вуксановић