Правда

- СИЕПА и НАРР немају капацитет да реализују задатке које Влада поставља пред њих - рекао је у уторак министар привреде Жељко Сертић. - Покушао сам са реформама у тим агенцијама и да им помогнем да се реорганизују, да им унесемо корпоративну културу. И то је било скоро немогуће. Улагачи могу да рачунају на једну од четири врсте подстицаја. То су државна помоћ, порески подстицаји и олакшице, царинске повластице и одлуке у оквиру система обавезног социјалног осигурања. Увоз опреме, која представља улог страног улагача, је по овом Закону ослобођена царине. Трговци не могу да раунају на државне подстицаје. Предлог закона дефинише шест критеријума по којима ће одређивати да ли је улагање од националног интереса. Пре свега зависи од броја радних места, врсте и износа улагања, али и од тога колики је утицај на спољнотрговински биланс Србије. Узимаће се у обзир дугорочност улагања, колику додату вредност ствара али и референца улагача. - Формирају се локалне канцеларије које ће се бавити инвеститорима, али то неће бити ново запошљавање и неће направити додатне трошкове - тврди министар Сертић. - Локалне самоуправе одређују ко је то ко ће бити одговоран за рад са инвеститорима. Имамо и Савет за економски развој који ће основати Влада. У њему ће бити министри привреде, финансија, рада, председник Привредне коморе Србије, а биће позивани и други министри. Предлог закона предвиђа и фер надокнаду инвеститору коме се "одузме бизнис". Иако у самом тексту није прецизирано, министар Жељко Сертић истиче да се односи искључиво на случај експропријације предузећа. - Није исто експропријација куће или фирме. Није фер узети само тржишну вредност материјалног објекта - рекао је министар Сертић. - Мора се отворити могућност да у ту вредност уђе и разлика уколико постоји оптерећење да то предузеће измештањем на другу локацију трпи негативније услове. После упорног притиска јавности Министарство привреде је поклекнуло и одустало од идеје да Влада буде та која је задужена за пружање информација од јавног значаја везаних за улагања. - Имали смо жељу због постојања различитих учесника у том процесу да Влада буде та од које ће се тражити информације о инвестицијама - рекао је Жељко Сертић. Изменама Закона о споразумном финансијском реструктурирању ова могућност се даје и предузетницима. Већина њих има нерешене дугове према само једној банци, тако да ће моћи да их покрене само једна институција. У случају предузећа, поступак могу да покрену две финансијске институције, банка и на пример Фонд за развој. - Закон о споразумном финансијском реструктурирању је усвојен 2011. У пракси није најбоље заживео. Имали смо само 37 захтева за спровођење тог поступка и решено је 13 предмета - истакао је Сертић.