Правда

Вилсонови ставови су век касније, као авети утицали на политику оба Буша, Барака Обаме и њихових главних саветника век касније. Вашингтон је четири године у Сирији спроводио своју вилсоновску политику, здушно подржану од стране неоконзервативаца из старе администације Џорџа В. Буша, који су раније покушавали – и нису успели – да преуреде Ирак. Њихов неуспех је сада очигледан. Асад наставља да се држи на власти. Скоро цела Сирија је опустошена грађанским ратом. Близу четврт милиона људи је убијено, више од четири милионасу избеглице док Исламска Држава и Ал-Нусра фронт, тесно повезан са Ал-Каидом, контролишу области Ирака и Сирије по величини упоредиве са Великом Британијом. Сада је руски председник Владимир Путин ушао на терен. Путин не гаји никакве фантазије о стварању савршене правде или среће међу напаћеним народом Сирије. Он је одлучан да заштити националну безбедност Русије, којаје по њему директно угрожена растом Исламске државе. Он јасно и види прилику да понизи САД и обнови Русију као кључног играча у региону. Такође је одлучан да у Сирију сачува династију Асад, која је био лојалан савезник Русије и Совјетског Савеза 45 година. Амерички политичари месечаре стопама Вудро Вилсона, али Путинова водиља је Ото фон Бизмарк, „гвоздени канцелар“ који је ујединио Немачку пре 150 година. Бизмарк је водио пажљиво контролисане ограничене ратове против циљаних непријатеља, једног по једног. Ударао је само када је изоловао своје циљеве и обезбедио дипломатску и стратешку заштиту за своју земљу, Краљевину Пруску. Путин данас спроводи сличну стратегију. Обезбедио је подршку Ирана, импресивне регионалне силе. Шиитски Хезболах у јужном Либану га снажно подржава. Шитска влада у Ираку с њим прижељкује савез, реагујући на Техеран и презревши Вашингтон. Чак и Курди, беспомоћни без стотина милиона долара америчке војне помоћи и бескрајних ваздушних напада, очекују да их Путин спасе од Исламске државе. Путин не покушава да створи нове оружане снаге из ведра неба, као што је то америчка војска покушала, а тако упадљиво није успела у Ираку и Сирији. Он тражи да се обнови и подржи постојећа сиријска војска. Амерички ваздушни напади су се показали бескорисним против исламског фронта без битнијих копнених снага које би их искористили. Ирачке и сиријске опозиционе „војске“ које су Американци створили су више пута доказали своју бескориснос, док Курди нису довољно јаки. Али руске ваздухопловнеснаге имају много више успеха јер је блиско сарађују са још увек ефикасним копненим снагама – сиријском војском. Бизмарк би то одобрио. Амерички политичари са изузетком Хенрија Кисинџера никада нису волели, нити се дивили Бизмарку (Није случајност што је Кисинџер, иако Јеврејин рођен у Немачкој). Бизмаркови практични успеси никада нису освојили њихова срца и умове попут Вилсонових маштарија. А данас, са адутом бизмарковске стратегије, Путин у Сирији надмашује све џокере у рукама Обаме и његових неовилсонијанаца.

Прочитајте још:КОНУЗИН: ЕУ отима Косово Србији, Русија је спремна да помогне!ОБРТ: „Америка ратује против сопствених дојучерашњих вредности, Русија их брани“

Извор: russia-insider.com/ Евроазија инфо