Правда

- Како ви гледате на то што је све извесније да ће Косово постати члан Унеска? - То је велика неправда. Албански екстремисти су покушали да искорене српски идентитет са Косова тако што су 2004. рушили и палили цркве и манастире, хтели су да прогнају све Србе са Косова. Пошто нису у потпуности успели у томе, данас је на делу друга стратегија - присвајање свега што је хришћанско и српско, и покушај да се српска културна баштина прогласи албанском. Захтев да Косово уђе у Унеско је део те стратегије. А највећи проблем у целој причи је то што сада огроман број Албанаца мисли да су они изградили Високе Дечане и друге српске драгуље, и да су Срби, у ствари, узурпатори. Деца чак то уче у школи. - Да ли мислите да велике силе, светска јавност и они који одлучују о пријему Косова у Унеско знају сву истину? Да ли је Србија урадила све како би спречила улазак? - Ова битка је веома тешка. Није све у рукама Србије, али битно је да се Србија бори. Ако се не борите, не само да ћете изгубити битку него ћете изгубити и све наредне битке којих има много. Србија има мудру политику. Стране дипломате великих сила које се залажу за пријем Косова у Унеско знају сву истину о Косову. Знају ко су владари Косова, њихову прошлост, знају за погроме и уништење српске баштине, свесни су да је све што је учињено Србији и Србима са аспекта међународног права и морала неприхватљиво, али они за то не маре. Али какав год исход да буде, колико год јак и болан ударац да примимо, неће ту бити крај. Има још много битака које нас чекају и уверен сам да можемо многе од њих да добијемо. - Да ли сте ви покушали да учините нешто? Какав је став Фанцуске о Косову? - Наша организација је, наравно, покушала да утиче на јавност у Француској, писали смо саопштења, извештавали о свему што се дешава на Косову, али ниједан медиј то није пренео. Француска је ушла у предизборну кампању за регионалне изборе и за њих су само то актуелне теме. О Косову, нажалост, немају став. Тешко је и малим земљама да утичу на одлуке великих сила, а камоли појединцима. Али ипак, појединци који деле исте вредности и имају исту визију света могу да делују и нешто учине ако се организују. Ми смо, на пример, прошле године, пре него што је тема о Унеску била актуелна, финансирали улазну заштитну капију у манастиру Високи Дечани, помогли смо цркви у Лапљем селу, која је била више пута опљачкана, да постави видео-надзор. Исто ћемо урадити за цркву у Љипљану, која је такође била на мети албанских хулигана. Ова помоћ, нажалост, није довољна, али је ипак значајна и представља допринос 10.000 француских правдољубљивих појединаца српској културној баштини на Косову. - Често боравите на Косову и имате много пријатеља тамо, како они раегују на све ово? Како се осећају и носе монаси и монахиње, свештеници са овим покушајем отимања оног што им припада? - Српска културна баштина на Косову остаће српска док год буде монаха у њима и Срба у покрајни. Ниједан неће да оде. Знам их све добро, храбри су, они неће попустити, а на нама је да их не напуштамо. Другачије реагује народ од свештених лица. Њихове реакције су бурније, они су револтиранији, њима без престанка нешто отимају и уништавају их у последњих 15 година. Немају мира. Монаси су храбри, достојанствени, знају кроз шта су све српске светиње пролазиле кроз векове, знају колико су и некад уништаване цркве, стрпљиви су, не предају се, спремни су да се жртвују и боре се. - Да ли верујете Албанцима који обећавају да ће чувати наше светиње када званично постану њихове? - Ако погледамо историју, па и период од пре 10 година, што је било веома скоро, онда је наша забринутост за светиње и стрепња шта ће бити са њима сасвим оправдана, али Срби на Косову и свештенство су највећа нада да ће српска културна баштина на Косову остати српска. Док год буде био један Србин на Косову, један монах у манастиру, један свештеник у цркви, нада ће постојати да ће ови драгуљи бити сачувани. - У априлу сте добили српски пасош, је л‘ се нешто променило у вашем животу откад сте и званично Србин? - Никад се овде нисам осећао као странац, али некако сам срећнији откад сам и званично ваш. Овај хуманитарац пре шест месеци добио је ћерку са супругом Иваном, Српкињом која је одрасла у Француској, и дали су јој име Милена, а своју мезимицу крајем лета крстио је у манастиру Високи Дечани. - И ја сам се тог дана крстио заједно са њом у том, најважнијем и највећем српском манастиру. Жена је већ била крштена, али смо се тог дана нас двоје и поново венчали у цркви.

Прочитајте још:ИГУМАНИЈА МАКАРИЈА О КОСОВУ: Плашим се, имам лош предосећај!ФОТОГРАФИЈЕ СУ ДОКАЗ: Нема разлике између злодела Исламске државе и албанских терориста

Извор: Ало