Правда

Некада, међутим, ови заштитни механизми нису довољни да спрече развој инфекције. Најчешће се то дешава када постоји неки поремећај у нормалном протоку урина, што могу да изазову камен мокраћног система, неправилна функција мокраћне бешике, увећана простата, сужење мокраћен цеви и слично. - Пацијенти често имају и друге болести, као што је рецимо дијабетес, и они су склонији инфекцијама због промена у имуном систему - каже мајор др Александар Спасић, уролог Војномедицинске академије. - Учестала промена сексуалних партнера повећава ризик за настанак упале. Урогенитална инфекција може да буде асимптоматска, без карактеристичних тегоба, а некада симптоми и знаци могу да буду врло неспецифични, рецимо појава неконтролисаног мокрења - инконтиненција. Код упале бубрежне карлице и ткива јављају се повишена телесна температура, слабински бол, дрхтавица, учестало мокрење, а анализе откривају и присутво великог броја леукоцита у урину. На упалу мокраћне бешике треба посумњати ако се јави учестало мокрење малих количана урина, повремено са присуством крви, хитним нагонима и болом након завршетка мокрења. - Најчешћа инфекција је акутни простатитис - објашњава др Спасић. - Код млађих пацијента углавном је узрочник нека од атипичних бактерија као што су хламидија, микоплазма, уреаплазма, а у средњим годинама, када почињу тегобе са доњем уринарним трактом, нека цревна бактерија - ешерихија, протеус, клебсијела, ентеробактер. На прегледу простата је топла и изразито болна, са појавом исцетка из мокраћне цеви. Антибиотска терапија мора дуже да се узима, а потребне су и чешће контроле уролога. Код млађих, сексуално активних мушкараца, честе су упале мокраћне цеви које изазивају поменуте атипичне бактерије. Многи немају тегобе, а понекад се јавља само секрет из мокраћне цеви, од бистре до густе беле или жуте течности. У неким случајевима пацијенти се жале на печење, свраб или болове. Неопходно је лечење оба партнера. - Упала пасаменика и тестиса везана је за животну доб и могуће узрочнике, а терапија је прилагођена најчешћим, претпостављеним или изолованим узрочницима из уринокултуре и спермокултуре - указује др Спасић. - Дијагноза урогениталних инфекција се поставља након прегледа, анализе урина и уринокултуре и ултразвука. Код компликованих инфекција раде се и неке софистицираније радиолошке методе, као што је дубинско снимање бубрега или компјутеризована томогорафија. Уретроцистоскопија је ендоскопска дијагностичка метода која нам помаже да анализирамо структуре доњег уринарног тракта. За брже испирање мокраћних путева од узрочника инфекције саветује се повећани унос течности, најбоље топли чајеви. Витамин Ц може да успори размножавање појединих бактерија закишељавањем урина. Тегобе могу да се ублаже топлим облозима и узимањем лекова против болова. - Антибиотска терапија може да се пропише и пре изоловања узрочника, најчешће препарати из групе флуорохинолона, аминогликозида, цефалоспорина - наглашава др Спасић. - Дозе и дужина примене су препоручени од стране међународних водича и искуства уролога. Привремени губитак потенције Акутне инфекције урогениталног тракта могу да доведу до погоршања или пролазног губитка еректилне функције - потенције. - Ово некада може да буде први, али и једини симптом, који доводи пацијента на преглед - истиче др Александар Спасић. - Стање се нормализује када се излечи запаљенски процес.

Прочитајте још:Центиметри ипак важни у сексуСЕКСИ ИСПОВЕСТ: Желела сам да ме баци на под и узме… (+18)

Извор: Вечерње Новости