Правда

Приштинске власти тврде и да су на прагу Савета Европе, јер су већ постали чланица Банке за развој и Венецијанске комисије Савета Европе. - Није исто постати члан Венецијанске комисије, а поготово Банке за развој, у поређењу са чланством у Савету Европе. То и они јако добро знају. Апликација за чланство у Савету Европе повлачи за собом дуготрајну процедуру чији је крајњи исход тешко предвидети. Каква је процедура за пријем? - Након подношења захтева Комитету министара потребно је сачекати да се министри земаља чланица Савета Европе састану, што се дешава једном годишње и то у мају месецу, с обзиром да о овако важном питању није могуће донети одлуку на нивоу амбасадора који се састају једном недељно. Ако министри на састанку у мају одлуче да прихватају да одлучују по том захтеву неопходно је затражити мишљење ПССЕ, а то је уједно и најдуготрајнији и најнеизвеснији део поступка. Минимум годину дана је потребно да се заврши цела процедура у самој скупштини, јер морају да се именују известиоци у три комитета, који пишу извештаје које комитети усвајају, а онда се обједињују и иду на пленум на одлучивање. Ту морају да обезбеде двотрећинску већину посланика који присуствују гласању како би добили позитивно мишљење. Нико у овом тренутку не може да предвиди какав би резултат био, јер ту не може да се сабира тако што рачунате колико земаља је признало ЈПН Косова, а колико није. Посланици се опредељују другачије, па би доста посланика који долазе из земаља које јесу признале ЈПНК било против, али има и обрнутих случајева. Након добијања мишљења ПССЕ цео предмет се враћа поново на Комитет министара који гласају о чланству с тим да је и у том формату неопходна двотрећинска већина.  Може ли се десити да Србија изгуби као и при недавном гласању у Унеску? - Мислим да још није све изгубљено ни када је Унеско у питању. Довољно је видети да на Извршном савету чак 28 земаља није било сагласно са чланством Косова (14 против а 14 уздржано), а 27 је гласало за. На гласању на генералној скупштини неће им бити лако да обезбеде двотрећинску већину и ја се надам да ће глас разума победити. Ту је наравно на потезу и српска дипломатија која мора да буде у пуном капацитету ангажована у смеру лобирања да Косово не постане чланица Унеска. Чини се да је приштинске власти додатно охрабрила посета известиоца Парламентарне скупштине СЕ за Косово Аугустина Конде, који је, како наводе приштинске власти, констатовао напредак у области људских права и слобода, права заједница, у владавини закона, са посебним акцентом на независност судства? - Не знам где сте видели да је констатован напредак у области људских права и слобода! Можда у саопштењу приштинске стране која се увек труди да замаскира чињенице на начин како би они желели да их представе, а увек далеко од реалне слике. Господин Конде ни у једном тренутку није рекао нити написао да је видео било какав напредак у поменутим областима. У Паризу 4. новембра ћу присуствовати састанку Политичког комитета ПССЕ и то ће бити прва прилика на којој ће господин Конде представити своју посету Приштини и сазнања до којих је дошао приликом те посете. Морам да кажем да изузетно ценим господина Кондеа, који је својим досадашњим радом у ПССЕ више пута показао да је објективан, праведан и истински борац против двоструких стандарда са којима се често сусрећемо на међународној сцени. Ја верујем да ће он и приликом израде овог извештаја о Косову остати доследан себи и принципима на којима је увек инсистирао. Може ли Приштина да обезбеди позитивно мишљење две трећине делегата на пленарној седници, уколико до ње дође? - Јако тешко. Када би се сутра гласало о томе, без икаквих притисака и у складу са мишљењем посланика ПССЕ који сада учествују у раду Савета Европе, о томе да ли Приштина задовољава минимум стандарда неопходних за чланство у овој организацији која првенствено промовише људска права сигурна сам да би већинско мишљење било негативно. Мислим да би тешко обезбедили и половину гласова за пријем, док је двотрећинска већина за њих мисаона именица. Наравно, не треба занемарити то да би сигурно дошло до великог притиска на посланике од стране оних земаља који су највећи промотери косовске независности. А да ли би и колико посланици успевали да се одупру тим притисцима тешко је проценити. Шта све може да саплете Косово на путу ка СЕ? - Стање људских и мањинских права, безбедност грађана, нефункционалност институција, а ту је и извештај Дика Мартија о трговини људским органима на Косову и Метохији који је усвојен управо од стране посланика ПССЕ, а чињеница јесте да још увек нико није одговарао за овако гнусне злочине. То је извештај који се у Стразбуру често помиње и који није заборављен. Оно што је била порука свих досадашњих известилаца о стању људских права на Косову и Метохији јесте: "Стандарди пре статуса!" То је и став господина Кондеа.  Да ли би Србија већ сада требало да почне да лобира против пријема Косова у ову организацију? - Ми ни сада не седимо скрштених руку, нити пасивно чекамо да видимо шта ће да се деси. Све наше активности по том питању није могуће медијски испратити, а није ни добро да се о томе обавештава шира јавност. Треба имати у виду да и друга страна прати српске медије. Оно што могу да им поручим јесте да ћемо да се боримо свим срцем и свом снагом против пријема такозваног Косова у Савет Европе, ако се икада одлуче на такав корак. Које су предности чланства у СЕ? - Предности су бројне, а ја сада нећу набрајати све конвенције и резолуције по којима је Савет Европе познат. Довољно је рећи да је чланство знак да сте прихваћени као део европске породице народа који је истински опредељен да поштује и промовише оне најважније вредности које се тичу људских права. Све земље чланице ЕУ су чланице Савета Европе, с тим да је Савет Европе још шира породица која обухвата 47 земаља чланица и која Европу види и преко граница ЕУ. Европу уједињену у поштовању демократије, владавине права и људских и мањинских права.