Шетајући шумом барем једном у свом животу, свако је уживао у лепотама природе. То је разлог зашто неки људи бирају да живе у шумама или поред њих, и зашто други људи путују хиљаде километара да шетају у шумама Редвуда, прашумама Костарике или Еквадора.
Међутим, научници из Јапана тврде да је традиција која се назива Схинри-иоку или "купање у шуми" и даље јака, а зашто је то тако, разлози су биохемијске природе. Наиме, истраживачи су установили да боравак у шуми поправља природни имунитет, који је важан за спречавање ракакао и других хроничне болести. Када су научници тестиралии људе пре и после двочасовне шетње шумом, пронашли су код свих, сем код једне особе, 50% и више Т-зрнаца. Имали су нижи крвни притисак, осећали су смиреност, као и бистрину у глави. Шумско дрвеће и биљке емитују у околину "антимикробна испарљива органска једињења биљних деривата, који се називају фитонциди, да би истребили гљивице и бактерије". Гљивице и бактерије могу бити проблем за наш имуни систем, а испоставља се да их ни дрвеће не воли. Шумска стабла су често стотине, ако не и хиљадама година стара. Дрвеће и друге биљке, усавршиле су заштиту, односно једињење које може да убија гљивице и бактерије. Када ходате шумом, ваш дах се сједињује са овим компонентама. Ефекат траје око 2 месеца. Рецимо, када ходамо шумом ми се купамо у њеном природном имунитету. Уроњени смо у "фитохемијски" имуни систем шуме. Професор Кинг Ли из одељења за хигијену и јавно здравље Нипон медицинске школе у Токију, представио је ову причу америчкој научној списатељици Ани Лени Филипс. У чланку постоје прецизније информације о ефектима на специфичне хормоне, укључујуц́и ефекте норадреналина и ДХЕА на стрес и адипонектин. Наиме, нижи ниво адипонектина је повезан са дијабетесом типа 2 и гојазношћу. Студија је објављена у European Journal of Applied Phisiology.