БЕОГРАД - Нова књига председника Српског покрета Двери, Бошка Обрадовића, под називом "Српска десница", биће промовисана на 60. Међународном сајму књига у Београду.
У питању је ново и допуњено издање његове дипломске студије из 2002. године, посвећене истраживању културолошке позиције српске „књижевне десницеˮ у 30-им годинама 20. века. Издавач књиге је "Catena Mundi". Тим поводом је на сајту Двери објављен предговор ове књиге који преносимо у целини: Данас се у читавој Европи и свету све чешће помиње политички појам „десницеˮ и друштвени феномен „успона и раста десницеˮ. Тако је и код нас, где се такође олако употребљава овај стари идеолошки израз. Управо то је био разлог да ми неколико пријатеља изнова скрене пажњу на моју прву књигу, која је изашла пре тачно 10 година у издању угледног београдског издавача „Хришћанске мислиˮ (2005). У питању је дипломска студија из 2002. године, посвећена истраживању културолошке позиције српске „књижевне десницеˮ у 30-им годинама 20. века. Веома је мало истраживача и истраживања на ову тему, тако да овај пионирски подухват још увек не губи на значају, иако би одавно требало да је превазиђен од стране млађих и бољих научних радника. То је први мотив зашто се ова књига појављује поново, под новим насловом „Српска десницаˮ. Старом садржају на крају је придодата и кратка студија о Народној одбрани, коју сам написао поводом 100-годишњице (2008) ове значајне националне организације у историји српског народа, која се у другој фази свога деловања уклапа у историјску епоху између два светска рата којом се у основи бави ова књига. Ова веза може се уочити и у томе што је одређени број водећих мислилаца српске „књижевне десницеˮ објављивао своје ауторске чланке у часопису „Народна одбранаˮ, истоименом гласилу ове организације које је у континуитету излазило све време између два светска рата. Овај идеал остала периодика српске „књижевне десницеˮ у истом периоду никако није успевала да оствари. Други мотив зашто се ова књига поново појављује пред читаоцима јесте жеља аутора и издавача да се контроверзни термин „десницеˮ попуни српским садржајем. Наиме, у времену када се толико пише и говори о „новим десним политичким кретањимаˮ не треба пити воду на замућеном извору од силне медијске пропаганде и идеолошког етикетирања. Посебно не када постоји аутентична национална мисао која најбоље дочарава шта је то „српска десницаˮ. Нема, дакле, потребе да се савремене српске генерације напајају на „десним идеологијамаˮ западног света које нам се намећу као и све друго са Запада, када имамо своју традицију, своје националне мислиоце и оргинално духовно предање. За све оне који данас трагају за „десним изразомˮ у политици, култури и уметности добро би било да се најпре упознају са оним што су најбоље снаге српског ума и карактера написале и урадиле у овом кључу у времену између два светска рата када је „српска десницаˮ доживела свој врхунац. Тај „успон и раст праве српске десницеˮ прекинуо је Други светски рат и каснија комунистичка диктатура, и ова некада богата интелектуална, књижевна и политичка мисао није се од тог удара опоравила до данас. Нека ово ново издање студије која је посвећена великанима „десне мислиˮ у Срба буде мали допринос израњању ове интелектуалне реке понорнице изнова на површину српске јавности, као и демистификацији медијског мита о „српској деснициˮ. Јер оно што се до сада сматрало „српском десницомˮ обично је био само дериват западних политичких система без много везе са аутентичном националном културом, док је оригинална „десна мисаоˮ у Срба ништа друго до централна линија родољубиве интелектуалне мисли у 20. веку, која је практично остала ван знања и равнања савремених генерација. Бити „српски десничарˮ данас без познавања ових утемељивача истинске „српске десницеˮ односно онога што су они назвали „нови национализамˮ - значи исто што и градити кућу без темеља. Чему лутање по далеким земљама у правцу тражења решења за наше националне и државне проблеме, када у сопственој традицији већ имамо постављена кључна питања и понуђене бројне одговоре? „Српска десницаˮ је заправо велики повратак себи и своме, у циљу поновног проналажења „пута који води у животˮ.
Прочитајте још:РУСКИ ОГАЊ: ТОС-1 Буратино у Сирији (ВИДЕО)Шешељ: Србија не треба да уђе у Европску Унију
Извор: Правда