Правда

Сада тржиште рада није такво, постоји велика диспропорција, велика понуда и мала потражња. То је чињеница. Јефтина снага, иако се тиме не хвалимо, може да утиче на потенцјалне инвеститоре – рекао је Вулин изражавајући наду да ће у мери у којој се привреда буде развијала расти и цена наше радне снаге. Тржиште рада је тржиште на коме влада чист закон понуде и потражње. Што је понуда радне снаге већа, плате су мање и обрнуто. Послодавци, ако је свуда у свету а не само код нас, настоје да добију квалитетну и јефтину радну снагу , јер су мањи трошкови радне снаге једна од претпоставки за рентабилно пословање. Они имају своју рачуницу у коју се огромна незапосленост и под знаком питања велик квалитет радне снаге у Србији се "добро" уклапају. Једноставно слаба привреда слабо и плаћа радну снагу и то је наша стварност. Да је  привреда овде јача  не би у Србији радна снага била једна од најјефтинијих у Европи, а о јачини привреде и привредном амбијенту одлуке доноси држава, а не јефтина радна снага. Наиме, према последњој одлуци српске власти цена радног сата је један евро. Колико је то мало најбоље илуструје чињеница да је она у Бугарској 3,8, у Румунији 4,6 , Литванији 6,5 евра. Или , да за исти рад радници у Данској добијају 40,3 евра по сату, Белгији 39,1, Шведској 37,4 евра. Европски подаци показују да је цена рада у индустрији прошле године била најскупља у Белгији и у просеку је коштала 44,1 евра по сату, затим у Данској 42,1 евра и у Шведској 41,8 евра. И не само то. Подаци показују и да се у Србији најдуже ради за најмању плату. Тако је просечна радна недеља прошле године у Србији била 42,7 евра, а у осталим европским државама просечно 40 сати. Поређења ради, запослени са пуним радним временом у Румунији прошле године имали су најдужу радну недељу у ЕУ – 41 сат. Социолог Срећко Михаиловић, добар познавалац индустријских односа и положаја радника, објаснио је да је позната чињеница да је овде јефтина радна снага и да су плате мале. Међутим, он истиче да је велико питање и колико је наша јефтина радна снага квалификована. - Велико је питање колико та радна снага може да одговори потребама савремене технологије. Бојим се да не, да наша радна снага није толико квалификована и да због велике незапослености није у току свих оних технолошких захтева који се данас стављају пред радну снагу – оценио је Михаиловић. С друге стране, додаје Михаиловић, ми реално и не бисмо могли очекивати стране инвеститоре ако би овде била скупа радна снага, јер они иду тамо где могу да зараде и добро прерачунавају све трошкове. - Међутим, не може се привлачење страних инвестиција заснивати само на јефтиној радној снази и њеној обесправљености, а не упитати се шта је с другим условима које држава мора испуити да би имала инвеститоре. Шта је с лошом администрацијом, силним бирократским препрекама, прописима... Значи, има низ других проблема који одбијају стране инвеститоре и они се не могу надоместити тиме што перманентно снижавамо радну снагу и обесправљујемо раднике – закључио је Михаиловић. Економиста Горан Николић  објашњава да је и то доказ да Срби нису лењивци и да су приче о томе да се на Западу много ради, а у Србији ленствује без основа. - Служе да се оправдају ниска примања и лош стандард у земљи. Зато не би требало да изненађује податак да је радна недеља у Србији међу најдужим у Европи, што је још једна потврда да ми никада нисмо били лењ народ. Оно што нама недостаје , да бисмо достигли продуктивност и плате развијених земаља, јесу боља технологија, развијеније тржиште, освојене продајне позиције у иностранству и бар приближно иста почетна позиција коју имају предузећа и фирме развијених држава. Воље за рад имамо, чак и у периодима кризе она нам никада није недостајала – оценио је Николић.