БЕОГРАД - Вељко Одаловић, Душан Бајатовић, Никола Селаковић, Расим Љајић, те Зорана Михајловић само су неки од државних функционера и службеника који обављају и по неколико функција.
Тако је, на пример, Одаловић, који је запослен у Министарству спољних послова (МСП), такође и заменик секретара Републичке изборне комисије (РИК), председник је Комисије за нестале и киднаповане Владе Србије, те руководилац радне групе те Комисије, члан Савета Универзитета у Приштини и члан је мешовите комисије привредног друштва "Дипос". Агенција за борбу против корупције утврдила је да је Душан Бајатовић, директор "Србијагаса", који је и посланик Скупштине Србије, у сукобу интереса, јер истовремено обавља и функције председника у надзорним одборима у Подземном складишту гаса "Банатски двор" и Акционарском друштву за осигурање "Согаз", а члан је и Надзорног одбора у Југоросгасу. Уз то је и директор привредног друштва "Саут стрим" из Новог Сада. На све ово, Бајатовић је рекао како не види ништа спорно што обавља све те функције. Према подацима са сајта Агенције, прима преко 2.000.000 динара месечно. Поставља се питање како уопште стижу да одговорно обављају толики посао. Да ли долазе на све састанке тих тела у којима се налазе? Наравно, неке позиције подразумевају друге, према Закону о Агенцији за борбу против корупције. Можда је време да се то промени? Ту је и министар правде Никола Селаковић, који је и члан Високог савета судства, члан Државног већа тужилаца, члан Савета Универзитета у Београду, и члан Савета за борбу против трговине људима. Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, објашњава да Закон о Агенцији за борбу против корупције уређује питање дуплих функција, те да је принцип да државни функционери имају само једну функцију. Истиче, међутим, да постоје изузеци - када то одбори Агенција и орган који их је изабрао на ту јавну функцију и када постоји обавеза да обављају још неку. - Потребно је истаћи да се закон сада мења, па ће те одредбе бити рестриктивније. Такође, неке функције које се помињу као додатне немају такав статус, попут чланства у комисијама, одборима... То су радна тела, а према закону, не важе ограничења због тих ангажмана државних функционера. Међутим, питање је да ли је корисно да функционери буду на више позиција, односно да ли могу да обаве толики посао - наводи Ненадић. Зорана Михајловић је потпредседница Владе Србије, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре (одрекла се плате), на челу је владиног Координационог тела за родну равноправност, председница је Управног одбора Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије. Једну позицију више од Михајловићеве има Расим Љајић - потпредседник Владе Србије, министар трговине, туризма и телекомуникација (одрекао се плате), председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, предаје у Високој струковној школи за предузетништво, члан је Управног одбора Фонда за развој Републике Србије. Занимљиви су подаци о Снежани Богосављевић Бошковић, министарки пољопривреде и заштите животне средине, која предаје на Агрономском факултету у Крагујевцу, плус ради на пројекту на истом том факултету и прима новац за то, чланица је Управног одбора Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије, чланица је Управног одбора Фонда за развој Републике Србије, а добија новац и за накнаду трошкова за одвојен живот од породице. Драган Поповић, директор Центра за практичну политику, сматра да постоје функције које могу додатно да се обављају. Међутим, како додаје, особе које су на одговорним местима, попут државних службеника, не би требало да имају по неколико функција. Према његовом мишљењу, реч је о погрешно систематизованим местима. - Питање је када неки министар стигне да обави и друге радне задатке, ако се зна колико је напоран само министарски посао. Идеално, државни службеници не би требало да имају бројне функције, јер је њихова примарна позиција већ веома одговорна - објашњава Поповић. Нешто "мање" посла обављају следећи министри: Александар Вулин - министар за рад, борачка и социјална питања, члан савета за борбу против трговине људима, члан владиног Координационог тела за родну равноправност; Златибор Лончар - министар здравља (одрекао се плате), хирург у Клиничком центру Србије, члан Савета за борбу против трговине људима. Иначе, могуће је да наведени државни службеници имају и још неку функцију, иако је већина података прикупљена са сајта Агенције за борбу против корупције.
На локалу исто као у престоници
Анализирајући имовинске карте градоначелника 15 насумице одабраних већих градова у Србији, долази се до податка да је први човек Зрењанина Чедомир Јањић, осим што је градоначелник, члан НО Ауто-мото савеза Осигурање и председник УО Ауто-мото савеза Србије. Ту је и градоначелник Чачка Војислав Илић, који је директор ЈП за урбанистичко и просторно планирање. Градоначелник Ниша, Зоран Перишић ради у КЦ Ниш и на Медицинском факултету.
Прочитајте још:
Извор: Данас
