Правда

Да ли ће доћи и до реализације зависи од много фактора. Тек, треба имати у виду и чињеницу да се Саудијска Арабија налази у изузетно сложеној ситуацији. Данас се Саудијска Арабија не може посматрати кроз старе стереотипе о "богатим Арапима" који купују све на шта наиђу или онај о најлојалнијем америчком савезнику на Блиском истоку. Што се односа са Вашингтоном тиче, ту изгледа долази до крупних размимоилажења, мада обе стране покушавају да настале несугласице сакрију далеко од очију јавности. Саудијска Арабија је, као највећи произвођач сирове нафте у свету, на наговор америчког државног секретара Џона Керија почела да вештачки обара цену овог енергента (на глобалном тржишту). Американци су обећали извесне компензације Ријаду, а за њих је ово било важно како би се "потопила" Русија. Руска економија је зависна од цене нафте и гаса, па је обарање цене енергената штетило Русији више него све санкције које су против ње увеле западне силе и њихови сателити. Међутим, сада се испоставља да је Саудијска Арабија имала и "скривени мотив" због којег је ушла у цео посао. Наиме, циљ Саудијаца није било "потапање" Русије, већ торпедовање америчких компанија које производе нафту из шкриљаца. Усавршавањем технологија и процедура хидрауличког фрактурисања, амерички произвођачи су у једном тренутку успели да понуде светском тржишту нафту значајно јефтинију од оне која се добија из постојећих бушотина. Обарањем цене "црног злата" испод 60 долара по барелу, Саудијска Арабија тера већину америчких произвођача у банкрот, што изазива љутњу званичног Вашингтона. Наравно, за претпоставити је да ће, када буду уништили конкуренцију у САД, Саудијци поново почети да дижу цену нафте. Подозрење код Американаца изазивају и контакти званичног Ријада са Москвом. Министар спољних послова Саудијске Арабије, принц Сауд ал-Фејсал, посетио је у новембру 2014. Москву и састао се са руским колегом Сергејем Лавровом. Лавров је тада истакао како се Русија и Саудијска Арабија слажу да би цене нафте требало да буду одређиване тржишним силама, а не "геополитичким показивањем мишића", на основу чега би се дало закључити да су се договарали и око заједничког постављања према америчким произвођачима. Још битније је оно што се показало десет месеци касније: Русија је добила сагласност Саудијске Арабије да започне ваздушне операције у Сирији, што представља директну помоћ Башару Асаду. С обзиром на то да су Саудијци пре свега пет година били огорчени непријатељи Асада, чак и финансирали његово свргавање, ово је велики заокрет који САД нису могле да "сваре". У том светлу треба посматрати и низ покушаја дестабилизације Саудијске Арабије у претходним месецима. Са друге стране, када се ради о финансијској моћи Саудијске Арабије, она је значајно опала у претходне три године. Узрок је, наравно, обарање цене нафте, због чега државни буџет трпи огромне (краткорочне?) губитке. Процена ММФ је да ће у 2015. дефицит саудијског буџета износити 21,6 одсто, а слично ће бити и у наредној години. Због тога је Саудијска Арабија повукла из иностраних инвестиционих фондова чак 70 милијарди долара, како би покрила рупе у систему. Ако се овај тренд настави, ММФ закључује да може доћи и до банкрота већ за пет година, мада је то вероватно претерано и више се користи као средство за притисак на саудијску владајућу породицу. Јер, Вашингтону сада одговара да дође до постепеног повећавања цена нафте, како би спасавали од банкрота своје произвођаче. Дакле, од Србије најмање зависи да ли ће и колико Саудијци инвестирати код нас. Чак и ако им се неки пројекти свиде, своје одлуке ће морати да доносе сагледавајући укупну ситуацију.

Прочитајте још:Добри и лоши СрбиХоће ли Хрватска поново упалити фитиљ рата на Балкану?Кустурица им барем није оћутао…

Извор: Вечерње новости