Правда

Она је казала да потез суда није непријатељски акт према Србији, а управо тако Београд доживљава ово одлагање примене споразума, у који је, иначе, уложио сав свој политички кредибилитет. Улрике Луначек, као европски парламентарац, не мора да води рачуна о томе и не мора да буде уздржана попут неких бриселских бирократа, као што није била ни до сада, без задршке подржавајући косовску независност. Улрике Луначек је много наклоњенија Приштини него што је било који известилац ЕП за Србију икад био према Београду, поготово својевремено Јелко Кацин. Њих двоје симболизују двоструки аршин ЕУ на нашем простору. Истине ради, Кацинов наследник, актуелни известилац ЕП за Србију Дејвид Мекалистер, овде се види као много објективнији тумач српских прилика. Међутим, добар познавалац прилика у ЕП каже да су ставови Луначекове "више прокосовски него антисрпски, јер она жели да оснажи косовску државу као грађанску државу Срба и Албанаца". Он истиче да се од ње, која као посланик може слободно да износи ставове, ипак очекује да са места потпредседнице ЕП и известиоца за Косово има избалансиран став. Саговорник открива и да се она налази и иза предлога да позивни телефонски број за Косово иде преко Аустрије, лобирајући за то. Могло би се рећи да њена аутономност и самоувереност, које је исказала и недавно критикујући европског комесара Јоханеса Хана што конференцију о слободи медија није заказао пре избора у Турској, нису без основа. У ЕП је дошла као посланик (Партије зелених) са највећом подршком бирача. Дугогодишњи је активиста невладиног сектора Аустрије, где је била веома ангажована у лезбијским организацијама. Међу многим овогодишњим њеним порукама подршке и разумевања упућеним Приштини истиче се и залагање за либерализацију визног режима ЕУ за Косово. Лобирала је и за пријем Косова у Унеско, а својевремено је тражила да Београд прими Тачија као што је Тонија Блера. Није пропуштала прилике ни да позива пет чланица ЕУ које нису признале Косово – да то учине. Уз честе опомене Београду да ће признање Косова бити услов за улазак у ЕУ, она је позивала Србе са КиМ да се изјасне као грађани Косова. За разлику од ње, када је реч о актуелној суспензији Споразума о ЗСО, амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби не само да не верује да ће се Приштина усудити да га поништи већ очекује да ће уставни суд Косова потврдити његову уставност, као што је и раније чинио са другим деловима Бриселског споразума. Кирби је јуче у разговору са групом новинара у Београду, како преноси Бета, нагласио да је Бриселски споразум важан у свим аспектима и изразио наду да ће две стране пронаћи начин да наставе даље. На питање да ли би споразум о ЗСО могао бити промењен, амбасадор САД је рекао да не може да спекулише шта ће се догодити ако споразум буде оцењен као неуставан. Додао је, међутим, да претпоставља да су две стране када су потписивале споразум водиле рачуна о томе да је у складу са њиховим законима и уставима. Да ли је баш тако? Рецимо, др Танасије Маринковић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду је, убрзо по потписивању Споразума о ЗСО, оценио да би уставни суд Косова имао шта да каже о њему. Поредећи овај документ са нормама косовског устава, закључио је да се овим међународним уговором утиче на унутрашње устројство Косова, па се "самим тим нарушава његова независност, односно супрематија његовог устава". То јест, како каже, велико је питање како ће се тај уговор имплементирати у косовски уставни поредак јер је у супротности са уставним системом Косова. Насупрот у лаичкој јавности увреженом мишљењу да је међународно право увек изнад националног, професор  Маринковић истиче да су ретки устави који дају примат том праву на такав начин да стављају међународне уговоре изнад устава. Изузетак у том погледу је Устав Холандије. "Углавном устави, као што и наш то чини, прокламују да је устав највиши правни акт, а међународним уговорима дају надзаконску снагу. Међутим, у пракси и најугледнијих европских држава, оних које су пример владавине права, као што су Француска, Немачка и сличне, дешава се врло често да се мења устав када се оцени да уговор који треба да се закључи није у складу са њим. Дакле, устав се промени, како би потом могао да се ратификује одређени међународни уговор. То је био случај са ратификацијом међународних уговора Европске уније, као што је, на пример, уговор из Мастрихта", указује он. Тако се и даље, како објашњава, привидно одржава утисак о хијерархијској супериорности устава, иако у суштинском смислу долази до усклађивања устава са међународним уговором. На балканским просторима не држи се много до формалности и када је реч о основном закону. Тога није било чак ни када се устави састављају под међународном капом, попут дејтонског Устава Босне и Херцеговине, који је написан у Анексу 4 Дејтонског споразума. Др Дарко Симовић, ванредни професор Криминалистичко-полицијске академије у Београду, указује да је, ради окончања грађанског рата у БиХ, Дејтонским уставом конституисана својеврсна етничка консензус демократија три конститутивна народа, због чегасу поједина институционална решења овог устава у нескладу са Европском конвенцијом, која забрањује дискриминацију.То је потврдио и Европски суд за људска права у Стразбуру 2009, у предмету Сејдић и Финци против БиХ. Дејтонска уставна решењакоја предвиђају да само припадници конститутивних народа (Бошњаци, Срби и Хрвати) могу бити бирани у државно Председништво и Дом народа (горњи дом) Парламентарне скупштине БиХ, рекао је суд, стављају у дискриминаторни положај припаднике свих других етничких заједница. "Без обзира на такву одлуку суда, до промене уставних решења није дошло јер је за тако нешто потребна сагласност сва три конститутивна народа. Будући да они имају дијаметрално супротне ставове према будућности БиХ, тако нешто није реално очекивати, јер свака прича о уставним променама провоцира отварање Пандорине кутије", каже проф. Симовић.

Прочитајте још:АМБАСАДОР САД: Задовољни смо српском Владом, не рушимо ВучићаБез пацки Приштини из Брисела и Америке

Извор: Политика