Правда

Србија месецима изводи прву поставу на тај скучени бриселски терен, њени преговарачи улажу време, нерве, страхове, наду, на крају постигну нешто опипљиво, а онда се Албанци врате у Приштину и кажу да им се договорено не свиђа. И то је нормално, све другачије изгледа кад човек преспава, али Тачи и компанија не мирују већ натоциљају Аљбина Куртија, локалног фашисту, па овај уз садејство с Харадинајем почне да дивља, најпре улицама Приштине а онда и по дворани где заседа њихов парламент; галами, баца сузавац, прети... и натера председницу тога што се у овом облику зове Косово (а она се зове Атифете Јахјага) да се обрати "Уставном суду" (што ће рећи да имају и устав) зарад оцене уставности Бриселског споразума. Та адреса суспендује Бриселски споразум, а да Београду не би оставили ни квадратни сантиметар простора за другачије тумачење, релативизацију одлуке, Албанци наруче да им на ноге дође потпредседница Европског парламента Улрике Луначек и на конференцији за новинаре каже да је Бриселски споразум с правом суспендован "јер није у складу са Уставом Косова". Откуд то? Како убедити независног посматрача (има ли их?) да је Улрике у Приштину дошла по сопственом убеђењу и памети, да је ово што је рекла само њен став? Федерика Могерини ћути као заливена, ни гласа од "наших европских пријатеља". Србија је још једном понижена. Можете ли да замислите каква би била реакција Европе, њених лидера, да је било супротно, да је Београд срушио неки договор потписан у Бриселу, да је неки српски Аљбин Курти у знак протеста блокирао центар Београда, бацао сузавац по Народној скупштини Србије. У ствари, није ли време да се запитамо како то да Београд нема свог Аљбина Куртија? Шта Влада Србије у новонасталој ситуацији око Бриселског споразума може и треба да ради. Ништа. Треба упорно и стрпљиво да чека примену Бриселског споразума, онога што је потписано у присуству Могеринијеве. То је линија будуће позиције Србије у овим преговорима, позиција у односима с Европом. Ако сада попустимо, уместо награде добићемо нове захтеве и ултиматуме, као што смо их добијали до сада. Без изузетка.