Правда

Већ је писано о томе да је у марту 2013. године Управни одбор Привредне банке Београд, наредио Извршном одбору да предузме све мере како би наплатио све дугове које може од свих дужника, али да то никако не чини према Фармакому. Наиме, како се наводи у наредби "стратегија наплате потраживања, директно или индиректно, дугованих од Концерна Фармаком МБ, биће усклађивана унутар генералне стратегије државе према овом клијенту, уз координацију између Владе, Министарства финансија и привреде и других релевантних институција и органа". Тиме је ПББ-у било забрањено да блокира Фармаком или да активира хипотеке на Богићевићев рудник, које је узела у обезбеђење. На крају ће се показати да "државна стратегија наплате потраживања" према Богићевићу никада није донета, те је ПББ на крају завршила у стечају. Али, у том тренутку било је одлучено да се деловање са циљем заштите Богићевића, прошири. Тако 16. априла 2013, Ивица Којић, тада државни секретар Министарства финансија, а данас шеф кабинета премијера Александра Вучића, сазива састанак у Министарству финансија са свим банкарима (и државним и приватним), од којих је Богићевић узимао кредите. Са стране државе, састанак воде Којић и Синиша Мали, у званичном својству Вучићевог саветника, тада првог потпредседника Владе. Присуствује и сам Богићевић, са својим саветницима. Дешавања на овом састанку су позната практично целој банкарској заједници у Србији, пошто су били позвани Интеза, Комерцијална, Еуробанк, Војвођанска, Сбербанк, Финдоместик, АИК, Московска банка, Универзал, Поштанска штедионица, Српска банка, ПББ, Креди, Чачанска и Јубмес банка. Како објашњавају неки од банкара који су присуствовали догађају, контекст је кључан: "Држава својим ауторитетом стаје иза приватне фирме да би сугерисала банкама да одустану од принудне наплате дугова од ње". Рецепт није успео. Одмах пошто је састанак завршен, две иностране, приватне банке, хитно повлаче менице и у року од пар сати блокирају Фармаком. Тада креће домино ефекат, па је до сутрадан скоро цео Богићевићев концерн био под блокадом, укључујући и Млекару Шабац. Према наводима банкара, две околности су утицале на овакав развој догађаја, који је касније довео до потпуног урушавања Фармакома. Прва је та што план реструктурирања и опоравка овог система, који је представљен на састанку, није убедио банкаре, а друга је нервоза коју су приватни банкари осетили видевши државно уплитање у целу ствар, које је претило да само њих остави "кратких рукава", а све остале намири на један или на други начин. Након тога, власт усмерава своје напоре ка државним банкама на које има директан утицај (без Комерцијалне) и ка осталим државним институцијама којима Богићевић дугује новац - Дунав осигурању и АМСС-у. Ова група се назвала "домаћи пул поверилаца". Тада се креира план да Богићевић оснује нову фирму - Фармаком Фајненс, која ће послужити да се матичној компанији обезбеди финансирање за наставак рада њених фирми, конкретно Млекаре Шабац и рудника Леце. То финансирање је требало да дође, и дошло је, од компаније Медиоланум инвест. Будући да су и млекара и рудник били под блокадом, сав новац који би легао на рачун ових фирми би припао банкама. Зато је од "пула домаћих поверилаца" затражено да пруже подршку овом плану, тојест да дозволе Богићевићу да задржи новац који добије од Медиоланума, уместо да га узму за наплату својих дугова. Ревизорској кући КПМГ је припао задатак да формулише предлог документа (протокола и сагласности) који ће банке и остали актери потписати. Ту се опет појављује Вучићев саветник Синиша Мали, као организатор који упућује банке да пристану на овакав аранжман и обећава да ће се заузети за њих. У мејлу од 26. јуна 2013. упућеном државним повериоцима Фармакома (али и Милораду Џамбићу, тадашњем директору Агенције за осигурање депозита), Синиша Мали дословно пише: "Молим вас да пажљиво проучите предлог који је у прилогу. Сматрам да је потребно да се Фармакому обезбеде средства за покретање производње у што краћем временском периоду како би се створили услови за опоравак компаније. У исто време, као информација, замолио сам КПМГ да у разговорима са ИФЦ-ом покуша да поправи позицију домаћих банака како би оне постале хипотекарни повериоци другог реда. Ја сам на располагању за било која питања. Др Синиша Мали, ЦФА, Саветник првог потпредседника Владе РС". Дан пошто су добили овај мејл од Малог, домаће банке пристају на договор и Богићевић добија пет милиона евра од Медиоланум инвеста. Део мејла Синише Малог упућеног банкарима, у којем се помиње да је замолио КПМГ да код ИФЦ-а покуша да издејствује да се домаће банке упишу као хипотекарни повериоци другог реда, тиче се чињенице да су државне банке Богићевићу махом давале кредите без потребног обезбеђења, уз изузетак ПББ-а који има хипотеку другог реда на рудник Сува Руда Рашка. ИФЦ је комерцијални огранак Светске банке, који је Фармакому такође дао велике кредите (чак 125 милиона евра), али са уписаним хипотекама првог реда. Пошто су остале банке имале само менице, Мали је заправо замолио КПМГ да пита ИФЦ за дозволу да се и државне банке упишу као хипотекарни повериоци за своје кредите на истој имовини на којој и ИФЦ има хипотеку. Богићевић се у мејлу не помиње, али како објашњавају саговорници, то је због тога што је јасно да он не би смео да ускрати своју сагласност на захтев Малог, који наступа у име државе која покушава да му спаси предузеће. Градоначелник Београда Синиша Мали, који је током 2013. године обављао функцију саветника за економска питања првог потпредседника Владе Александра Вучића, није одговорио на молбу за изјаву о својој улози у спашавању Фармакома. Такође, послат је и званичан захтев Министарству финансија за увид у записник са састанка који је Министарство одржало са банкарима и Фармакомом 16. априла 2013. године. Министарство ће на захтев одговорити у року у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја.