Правда

Продаја компанија опција је за више од половине власника највећих фирми у Русији којима не пада на памет својој деци да препусте компанију, него им у наследство радије остављају готовину и прилику за нови почетак. Нови тренд у Русији откривен је великом анкетом међу 2484 менаџера из 40 земаља у свету, међу којима је и 57 великих компанија из Русије, али и истраживањем московског Сколково центра у ком су активни премијер Дмитриј Медведев, али и милијардери Виктор Векселберг и Роман Абрамович. Велике руске компаније неће постати породични бизниси, закључак је оба истраживања, јер руски олигарси не желе да пренесу терет вођења компанија у Русији на своју децу. То није случај у остатку света, у ком мање од 25 одсто богаташа намерава да прода своје компаније. "Власници највећих корпорација су таоци. Могу своју децу да предложе као замену у том талачком положају, али ће на крају Владимир Путин и његов састав одлучити хоће ли то прихватити или неће", оценила је за Блумберг професорка Алена Леденева, која већ двадесет година проучава руске бизнисмене. Она тврди да је одлука о продаји пословања постала још јача након губитака које су олигарси доживели санкцијама Русији и девалвацијом рубља. С обзиром на то да је прошло 25 година од пада Совјетског Савеза и приватизације на руски начин, која је многе људе преко ноћи учинила безобразно богатим, време је, кажу аналитичари, за нову и млађу генерацију или велику продају. Чини се да ће ипак бити реч о великој продаји, а светски банкари већ се припремају за неке од највећих трансакција у последњих неколико година. Руси имају специфичан облик капитализма у ком постоје приватне компаније, али власници тих фирми имају чврсте односе с политичарима због којих је немогуће фирму оставити у наследству. Ти мутни власнички односи и јаке споне с политиком карактеристика су чак и за компаније које су на тржишту капитала, што чини немогућим продају компаније на потпуно транспарентан начин. Највећа 22 руска бизнисмена контролишу око 200 милијарди долара капитала, а више од половине, односно око 115 милијарди долара, концентрисано је у компанијама које послују у Русији. То је довело до испреплетања бизниса, порезника, правника и политичара у једну јако повезану скупину из које се тешко може побећи. Познат је случај Михаила Ходорковског, који је у једном тренутку остао без свега јер је подупирао политичку опозицију. Осуђен је на десет година затвора због наводне пореске утаје и прања новца, а његов је партнер Андреј Гурјев преузео је бизнис тежак 4,5 милијарди долара. Опција продаје и селидбе капитала из Русије на тржишта која дају више сигурности није новост. Давид Јакобачвили продао је производњу сокова Пепсију за 3,8 милијарди долара, а у медијима се хвалио како му је син Михаил помогао да прода 49 одсто његове енергетске компаније "Петрокас Енерџи" државном Росњефту за 144 милиона долара.