Правда

Тужилаштво за ратне злочине, међутим, тврди да је поступак покренут против Н. Н. лица, а председник Србије Томислав Николић, кога је бивша директорка ФХП Наташа Кандић раније оптуживала да штити Диковића, овим поводом наводи да верује у част првог човека Генералштаба. - Није ово први пут да се обрушавају на начелника Генералштаба, можда имају некога ко би дошао после њега. Међутим, као што ни досад то није имало никаквог ефекта, неће имати ни сада. Генерал Диковић је частан официр, без мрље у каријери. Србија то зна, Србија то цени, а онај ко отвара предистражне радње или ко се тиме бави, ваљда треба да сачека не само да истрага установи хоће ли против било кога бити подигнута оптужница него да сачека и суђење, да би тврдио да је неко починио такав злочин, као што је ратни - поручио је председник државе. Како каже, генерал Диковић је „изванредан начелник Генералштаба, потпуно одан Војсци Србије и Србији.“ - Диковић никад није починио ратни злочин, верујем у његову част, а бранићу свакога ко је невин! Бранићу га од свих, па и од плаћеника! Мислио сам да је престао лов на вештице, али ево, кад год се Србија усправи и крене напред, они нађу начин да је нападну - наводи Николић. Упитан да прецизира на кога тачно мисли, одговара: - Не знам за кога Наташа Кандић ради. За кога је радила кад је мене оптужила за ратни злочин, па сам морао на суду да потражим правду. Они се обруше на сваког ко би могао Србију да изведе на добар пут. Према њиховом мишљењу, Србија мора да буде зависник, да се плаши, да човек стрепи ко ће му позвонити ноћу на врата, да ли те воде у Београд, у Хаг, у Брисел - казао је Николић. На питање да ли она то ради због пара, одговара: - Она би то радила и да јој нико не да ниједан динар, такав је човек. Ипак, Кандићка наводи да мисли да Диковић након овога ипак неће бити први човек Генералштаба. - Мислим да генерал Диковић неће остати на функцији. Подршка председника не може помоћи Диковићу, али може одмоћи председнику у обављању његове функције - сматра она. Иначе, ова кривична пријава поднета је 25. маја ове године, а односи се на сумње да су 5. априла 1999. припадници Војске Југославије и МУП наводно убили најмање 41 албанског цивила, од којих 39 у једној масовној егзекуцији. Како у Фонду тврде на основу прикупљених доказа, злочин је почињен под командом 37. моторизоване бригаде ВЈ, чији је први човек тада био Диковић. Из Тужилаштва поручују да је предистражни поступак покренут против Н. Н. лица како би се расветлиле све околности под којима су страдали албански цивили чији су посмртни остаци пронађени у масовној гробници Рудница. - Извршена је ексхумација и идентификација тела и том приликом је утврђено да је реч о цивилима албанске националности, која су највероватније страдала у атару села Резале и села Ћирез - кажу они. Диковић није одговарао на позиве и СМС.