Правда

"Теме разговора Столтенберга са српским званичницима биће односи НАТО-а са Србијом и најважнији безбедносни изазови у свету", каже Дилан Вајт, портпарол одсека за јавну дипломатију НАТО-а. Долазак највишег званичника НАТО-а у Београд добија на тежини самим тим што се дешава у изузетно осетљивом тренутку по овај савез, који је пред одлуком о евентуалном слању трупа у Сирију, у чему неки виде нужан обрачун са Исламском државом, а други само оправдање за инвазију. Премијер Александар Вучић је јуче поручио да је Столтенберг добродошао и да Србија има добру сарадњу са НАТО-ом, те да ће првом човеку ове организације приредити свечани дочек и ићи са њим на Факултет политичких наука. "Ми смо, наравно, војно неутрални, имамо своју војску, која је снажан фактор стабилности", подвукао је премијер и додао да Србија жели добру сарадњу са НАТО-ом, али и да са многима другима има добру сарадњу, на пример са Руском Федерацијом. Из Владе Србије су саопштили да ће дочек Столтенбергу бити уприличен сутра на Аеродрому "Никола Тесла", док је у петак планиран свечани дочек и испред Палате Србија. Његови домаћини ће осим премијера бити и министри спољних послова и одбране Ивица Дачић и Братислав Гашић. Саговорници, стручњаци за безбедност, кажу да се неке теме, попут мигрантске кризе и тероризма, намећу саме по себи. С друге стране, разговараће се свакако и о редовној сарадњи између НАТО-а и Србије, која је чланица Партнерства за мир и потписница Индивидуалног акционог плана партнерства, као највишег облика сарадње НАТО-а са неком државом која није чланица овог савеза. Уз опаску да није упућен у детаље ове посете, Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за КиМ, каже да генерални секретари Алијансе имају редовне контакте са земљама које су чланови Партнерства за мир. Осим те сарадње, разговараће се, како каже, и о другим темама које су значајне за безбедност земаља НАТО-а, али и оних које су партнерске овом савезу, као што су мигрантска криза и ситуација на КиМ, где у оквиру КФОР-а НАТО има значајне снаге. Професор на Факултету за безбедност Милан Мијалковски оцењује да се без обзира на раније заказане теме, питање миграната и тероризма неће моћи заобићи. "Тим пре што се читава ЕУ комеша. Словенија је најавила да ће примати само две хиљаде миграната дневно, Хрватска сигурно неће дозволити да се код њих скупи превише избеглица, па ћемо ми убрзо бити у ситуацији да у Србији буде и по 50-60 хиљада тих људи. Он сигурно жели да се информише шта ми мислимо о томе, како ћемо реаговати и у том смислу ће можда да понуди неку помоћ да се тај проблем реши, да не дође до нових облика испољавања насиља. Можда ће понудити неки нови начин безбедносне провере миграната, иако ми радимо професионално", каже Мијалковски. Професор Правног факултета "Унион универзитета" Богољуб Милосављевић сматра да у НАТО-у можда постоји потреба да се разговара и утврде неке мере и тешња сарадња у борби против тероризма после онога што се десило у Француској. Уз мигранте и сарадњу у оквиру партнерства то ће, каже, бити главне теме. Бивши министар одбране Драган Шутановац оцењује да је посета "овог великог пријатеља српског народа пре свега усмерена на војно-политичко партнерство Србије и НАТО-а". "Наша земља, у последње време кроз учешће у мировним мисијама у оквиру УН и ЕУ остварује све дубљу сарадњу са НАТО-ом. Србија је чланица Партнерства за мир и у том оквиру има могућности да се сарадња развија и унапреди. Сигуран сам да ће тема бити сви безбедносни аспекти и мигранти и дубоко верујем да ће наше власти искористити ту прилику да чвршће заступају наше интересе према НАТО-у као највећем војном савезу на свету", каже Шутановац. Јенс Столтенберг ће бити трећи генерални секретар НАТО-а који од 2000. године долази у нашу земљу. Џорџ Робертсон је у својству генералног секретара НАТО-а посетио Београд још крајем новембра 2003, и том приликом својим домаћинима рекао да је донео поруку наде и добродошлице у северноатлентски пакт, да се тај војни савез сада променио, али и да од власти у државној Заједници Србије и Црне Горе очекује да лоцирају Ратка Младића. Робертсонов наследник Јап де Хоп Схефер у главни град тадашње СЦГ први пут је дошао у јулу 2004. Годину дана касније Хоп Схефер је поново био у Београду, где је потписао споразум између СЦГ и северноатлантског пакта о отварању копнених линија комуникације.