О томе када ће се догодити кулминација епидемије корона вируса у Србији говорили су у више наврата наши епидемиолози, али и државни званичници и за сада постоје два, условно речено "термина" када ће се ситуација уозбиљити код нас.
Прва опција : Око католичког Ускрса 12. априла
Врло често у данима за нама слушали смо молбе и државника и лекара да наши људи не долазе за предстојеће празнике у Србију, а председник је чак рекао да би "то био наш крај". Управо зато што је католички Ускрс (12. априла) време када велики број људи долази из иностранства у нашу земљу, лекари очекују да ће епидемија тада доживети свој врхунац по броју оболелих.
Када је у питању ширење вируса корона у нашој земљи, према речима епидемиолога и заменице директора Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Дарије Кисић Тепавчевић, претпоставке да ћемо имати већи број носиоца инфекције око и након Ускрса базиране су на повећаним путовањима и доласку наших грађана из иностранства у Србију.
- У суштини, било каква предвиђања је незахвално дати. Али такве претпоставке су засноване због тога што каталочки Ускрс почиње раније, а и у већини ових земаља крајем марта почиње распуст. Аналогно претходним годинама, имаћемо велики број наших грађана који раде у дијаспори и чија деца тада имају распуст, што значи да ће тада доћи у земљу и да ћемо имати већи број резервоара инфекције и контаката - објашњава др Дарија Кисић Тепавчевић.
Друга опција : 10-15 дана након првог случаја у земљи - следећи викенд
Друга опција је базирана на искуству других држава попут Италије и Шпаније које су нешто више чекале на предузимање конкретних мера (а које су срећом код нас већ спроведене) и тако дошле до момента када је епидемија већ узела велики број живота. Пошто је код нас први случај корона вируса забележен 6. марта, значи да око 20. марта, што је сад у петак, можемо очекивати већи број заражених.
- Обично је друга недеља критична, 15. дан када креће да скаче број. Молим вас, дајте да слушамо наша стручна лица. Немојте слушати мене или председника, већ струку. И ми смо је слушали. Важно је да ово победимо заједно - рекла је раније премијерка Ана Брнабић.
Са њом се сложио и председник Александар Вучић који је истакао да ћемо се врло брзо суочити са тежим обликом епидемије на сличан начин како је то у другим земљама.
- Нема никакве сумње да у данима који долазе да ћемо се са тим суочити - рекао је Вучић додајући да ће се нада да раст таквих случајева неће бити као у европским земљама због чега ће бити предузете најтеже мере.
О томе када би пик епидемије у нашој земљи могао тачно доћи, ни министар Здравља Златибор Лончар није желео превише да спекулише, али дао искуства других земаља.
- Мислим да није добро да било ко лицитира када ће бити, гледајући друге земље кренуло је после две недеље, али свака држава је за себе - казао је Лончар и додао да са друге стране не можемо превише ни знати колико би све могло да траје.
Он је рекао да је минимум трајања шест недеља.
- Да се придржавамо свега можда бисмо могли да очекујемо да буде завршено шест недеља, али док год ја чујем аутомобиле око себе, то није добро - закључио је на ту тему министар здравља.
Епидемија има свој ток
Као и свака друга и епидемија корона вируса има свој ток и узлазну путању на коју нико не може утицати, али се њени погубни ефекти у великој мери могу избећи. Државници су поменули друге земље које се суочавају са корона вирусом са великим бројем оболелих, тако да је важно објаснити како све функционише.
Када се појавио корона вирус у Кини, бројеви заражених у САД на пример готово да нису ни постојали. Данас, два месеца касније у Америци заражено је преко 2.000 људи, а драматичније бројке стижу и из Италије, Шпаније, Француске и многих других земаља у Европи и свету.
Да то пластично објаснимо. У тексту Вашингтон Поста стоји да ако се настави са великим умножавањем броја заражених на свака три дана овим током до маја број заражених би могао достићи и 100 милиона случајева у САД-у.
Ипак, да не би дошло до тога ту су мере које државе спроводе. На првом месту важно је спроводити меру "социјалног дистанцирања" избегавањем јавног простора, седењем у кући, уопштено ограничавањем кретања.
Али упркос свим мерама, КОВИД 19 ће наставити да се шири и епидемија неће нестати тако лако.
На пример, ако узмемо неку болест која се лакше шири и од корона вируса, а знамо да се корона вирус лако шири, свака здрава особа у контакту са зараженом особом ће постати и сама болесна. Са корона вирусом није тако , јер постоји могућност да упркос контакту не дође до преношења болести.
Ако се та болест нађе у неком великом граду, насумичном кретњом сваки човек би могао у неком тренутку да налети на болесну особу. Што више болесних особа има, то се епидемија брже шири и имамо све више и више заражених особа.
Социјално дистанцирање и зашто је то важно
Што је већи град, епидемија ће се дуже задржати до свог јењавања.
Ипак, многи не схватају колико је значајно социјално дистанцирање. Многи кажу да неће да буду удаљени од својих продица, да морају да раде, да морају да се крећу, неки не могу психички да поднесу да седе у кући, али, према мишљењу стручњака: што је већи број људи на улици, епидемија се брже шири и не само то, него се и спорије "гаси". То је врло логично, што се мање крећемо, мања је вероватноћа да "налетимо" на болесну особу.
Што су рестриктније мере, то ће постепено да се смањује број интеракција болесних и здравих. Док ово пишемо корона вирус се креће по граду, држави, по целом свету. И за разлику од имагинарног вируса корона вирус убија људе. Зато, не противите се рестриктивним мерама, не избегавајте и не тражите начине. Пик епидемије ће доћи, важно је да смо сами дали све од себе да нам не узме животе драгих људи.
Прочитајте ОВДЕ шта кажу епидемиолози.
Извор: Блиц