Правда

"Чињеница је да је у Београд послат државни секретар САД Џон Кери, јер је његова функција јача од функције америчког потпредседника Џозефа Бајдена, који борави у Загребу. Кери је послат у Београд, јер је Србија безбедносно интересантнија од Хрватске, с обзиром на огроман руски утицај који преовлађује у Србији. Долазак Керија је, свакако, покушај Америке да извуче Србију из домена руског утицаја", напомиње саговорник. Према његовим речима, Кери се бави дневним питањима и дневном политиком, зато баш он долази у Београд. "Улога Бајдена је да председницима региона пренесе поруку да њихове државе имају пуну подршку САД за улазак у Европску унију. Његова је мисија подршка проширењу ЕУ, зато је његов долазак у Загреб симболички важан", закључује Жарко Пуховски. С друге стране, Иван Вујачић, амбасадор Србије у САД током мандата владе Зорана Ђинђића, сматра да посете два највиша америчка званичника немају упоришта у разлозима наводне повећане заинтересованости за регион због новонастале ситуације. "Најпре да разјаснимо, Џон Кери не долази у Београд због тога што је посебно заинтересован за Србију већ зато што се игром случаја у Београду одиграва министарски састанак ОЕБС. Да се та конференција одржава у неком другом граду и држави, Кери би тамо отишао. Та његова посета, дакле, нема никакве директне везе са нашом регијом већ је разлог у случају одређених околности", истиче Иван Вујачић. Саговорник оцењује да је присуство Бајдена у процесу Брдо-Бриони у Загребу раније договорено, тако да се ни тај долазак потпредседника САД може означити као ванредни долазак или нагла заинтересованост Америке за регион. "Американцима се иначе стално пребацује да не воде много рачуна о ЕУ и овдашњим приликама. Његово присуство овом регионалном самиту у Загребу је симболички гест", сматра бивши амбасадор Србије у Вашингтону. Према његовим речима, свакако су незаобилазне теме за Америку избегличка криза, као што је јасна њихова опредељеност за подршку одбрани од тероризма. Иван Вујачић оцењује да су тврдње о борби за превласт руског и америчког утицаја на регион предимензионирана медијска спекулација. "Србија јесте мало специфичнија у том смислу, али не заборавимо да је већина држава у региону, као и Бугарска и Румунија у НАТО", закључује саговорник. Иначе, Томислав Николић, председник Србије, присуствовао је јуче скупу Брдо-Бриони у Загребу. То је уједно и његова прва посета Загребу од када је преузео функцију шефа државе 2012. На скупу су учествовали шефови држава бивше Југославије као и Албаније - Бујар Нишана, Драган Човић, Бакир Изетбеговић, Младен Иванић, Филип Вујановић, Атифете Јахјага и Ђорђе Иванов. "Даће Бог да се увек овако састајемо и да обнављамо пријатељства и успостављамо сарадњу", написао је председник Србије на друштвеној мрежи Твитер. Радном ручку присуствовали су сви председници региона заједно са Доналдом Туском, председником Европског савета, потпредседником САД Бајденом, као и аустријским председником Ханц Фишером. Састанак је био затворен за медије, а нису биле предвиђене ни изјаве након сусрета. Хрватски медији су пренели да званични Загреб очекује стратешки састанак који би њено суседство требало да приближи Западу, а долазак Бајдена тумачи као велики повратак САД на регионалну сцену након пресудне улоге у заустављању рата у БиХ 1995. Уочи самита, Весна Пусић, хрватска министарка спољних послова, рекла је да је Бајденова посета договорена пре него што се закомпликовала ситуација у свету. "Геополитички смо такав простор, а Хрватска је чврсти амерички савезник и у том смислу сарађујемо уско годинама, то је традиционално савезништво, међутим, хрватски први интерес је стабилизација непосредног окружења...", казала је Весна Пусић. Пусић је навела даје ситуација опасна не само за овај регион, него и цео свет након паришких терористичких напада те турског рушења руског авиона. Говорећи о самиту земаља Југоисточне Европе, Пусић је најавила да ће на њему доминирати теме напетости између Турске и Русије, избегличка криза, опасност од тероризма и сарадња у региону. У јавност је процурила занимљива изјава потпредседника Бајдена, који је рекао: "Овде сам био први пут када је још био жив Тито, па видите колико сам стар. Био сам у Хрватској и када је био Туђман", рекао је 73-годишњи Бајден између састанака с Пахором и Туском у хотелу Вестин. Он је истакао да је за "САД и мене лично, али говорим у име америчког председника, овај регион у последњих 25 година од изузетног интереса". Загребачки Јутарњи лист је у онлајн издању сусрет Китаровићке и Николића, због три пољупца "по српском обичају", назвао "прави мали шоу". Након што му је хрватска председница пружила руку за добродошлицу, Николић ју је пољубио прво у оба образа, а затим и трећи пут, што је хрватску председницу "видно изненадило", известио је Јутарњи лист, а објављене су и фотографије овог сусрета.