Правда

Овај план је, како се сазнаје, у позадини медијских спекулација у јужној српској покрајини, по којима је Србија, наводно, поднела званичан захтев Европској унији да преузме контролу и надзор ваздушних услуга на територији КиМ, када истекне рок у ком то обавља Мађарска. Тактика Албанаца је, у ствари, да искористе искрену жељу нашу стране да се уведе авио-линија Београд - Приштина, о чему ће се ускоро и преговарати, и да се ова практична и животна тема подведе под статусно питање у ком ће ломити копља и око контроле косовског неба. Овим поводом, Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, у четвртак је саопштио да је питање контроле над доњим слојем ваздушног простора (испод 8.000 метара) "статусно" и да се тиче суверенитета и територијалног интегритета наше земље, а "позиција Србије у вези са тим је дефинисана Уставом". - Питање контроле над доњим слојем ваздушног простора различито је и одвојено од питања успостављања авио-саобраћаја између републичког и покрајинског главног града, које је превасходно комерцијално и за које је могуће наћи решење у дијалогу. Србија је заинтересована за обнављање летова између Београда и Приштине после 16 година, које је у интересу обе стране и свих грађана - навео је Ђурић. Србија је и 2013. године аплицирала за контролу неба над Косовом, као и Албанија, Македонија, Италија и Аустрија, али је веће НАТО овај посао поверио мађарској фирми "Хунгароконтрол". То је приватна компанија која исти посао ради и у Мађарској. Она има уговор од пет година, с могућношћу продужења, и контролише летове у горњем и средњем појасу. За прилазе аеродрому надлежна је Приштина, док Кфор надгледа и одобрава прелет војних летелица. Током преговора 2013. НАТО је изнео и могућност да Албанија, Србија и Македонија заједно контролишу ваздушни простор Косова, при чему би свака од ових држава добила по парче косовског неба. Приштина је тај предлог одбила, не пристајући да Србија контролише летове изнад покрајине. Душан Јањић, из Форума за етничке односе, каже да није тачно да је Србија у септембру тражила да преузме контролу и надзор ваздушних услуга на КиМ, већ да је тада било речи само о успостављању авио-линије Београд - Приштина: - "Коха" је преузела модел понашања неких медија, који полуистинама производе директне политичке последице, а овде је вероватно намера била да се подстакне страх од српске контроле над Косовом. Јањић напомиње да ће, када истекне мандат Мађарској, бити расписан међународни позив за новог "контролора" и да на њега може да се пријави Србија ако за то нађе економски инетрес, али и Косово, као и неко трећи. Косово и Метохија је, иначе, остало у административним границама београдског региона контроле летења тзв. ФИР Београд. На простору бивше Југославије постоје само два велика центра обласне контроле летења - Београд и Загреб. Појас изнад 8.700 метара, односно горњи ваздушни простор КиМ, за цивилне летове био је закључан од 1999. до прошле године, када је отворен за прелет авиона. Небо над Косовом до тада је контролисао НАТО, а сви ваздухоплови морали су да обилазе покрајину, што им је стварало велике губитке. Прилаз приштинском аеродрому није био могућ са севера, па су авиони пре слетања били принуђени да праве широке заокрете изнад Македоније и Албаније.