Правда

- Русија, која је због агресије против Украјине ушла у принципијелни сукоб са ЕУ, данас настоји дестабилизовати Европу по сваку цену, а Балкан је познато слабо место Европе и Кремљ би могао злоупотријебити свој утицај да ту поново распири ватру - каже Левченко. Украјина је 28. новембра 2006. године прогласила геноцидом над украјинским народом догађаје из 1932. и 1933. када је од глади умрло седам милиона људи. Је ли овај тужни догађај, који се обележава 28. новембра, пример руске политике према Украјини? - Истребљење седам милиона Украјинаца глађу 1932. и 1933. године ми називамо холодомор. То је једна од најстравичнијих трагедија у историји, не само Украјине него и целог човечанства. И по броју жртава, и по мукотрпности њиховог умирања, и по дијаболичкој перфидности извођења. Од глади је умирало 17 Украјинаца сваког минута, више од 1.000 сваког сата и 25.000 сваки дан. Циљ је био казнити Украјину и из класних и из националног разлога. Холодомор био је кажњавање Украјине за покушај отцепљења од Русије и уједно "превентивна мера" да се Украјинци више никада не побуне. У том смислу неспорне су паралеле с ратом који Русија данас води против наше земље. Уосталом, данас у Кремљу сједе директни наследници идеја оних који су пре 83 године изгладњивањем извели геноцид над Украјинцима. Стога 28. новембра Украјинци обележавају Дан сећања на жртве холодомора. На који начин Украјина намерава да се бори како би вратила територије? - Наш је став апсолутно јасан. Русија је извршила агресију против суверене државе Украјине. Не држи воду позивање Москве на вољу народа Крима и тзв. референдум, јер он је био спроведен под упереним пушкама окупатора, а његови резултати безочно фалсификовани у Москви. За разлику од Крима, Русија није анектирала, него "само" окупирала делове украјинског региона Донбас. Москва упорно пориче да је тамо присутна њена регуларна војска, али то никога не може преварити. Украјина се неће помирити с руском окупацијом и сигурно ће вратити све отете територије. Као прво, ми већ имамо веома мотивисану војску која се не боји руског Голијата, али ипак ми рачунамо на мирну реинтеграцију уз помоћ међународне заједнице. Санкције полагано делују. Кремљ је већ пристао на преговоре у Минску, а на крају ће пристати на све захтеве међународне заједнице. Можете ли коментисати покушаје руског уплитања у стање у Црној Гори, Србији, па и у БиХ? - С Русијом и руским народом повезује нас дуга историја у којој је било много тога доброг, али и лошег. Обични Руси заиста су веома добри и искрени људи широке душе. Али, руска држава често настоји понизити и уништити национални идентитет народа који зависе од ње. Украјина је ту најбољи пример. Срби и Црногорци познати су по својој љубави према Русији, али уверен сам како би, да су били њени суседи и да су осетили сву „нежност“ руског медведа, та љубав брзо спласнула. Уосталом, Црногорце је та „нежност“ стигла и без суседства чим су пожелели да уђу у НАТО. Русија, која је због агресије против Украјине ушла у принципијелни сукоб са ЕУ, данас настоји да дестабилизује Европу по сваку цену. Балкан је познато слабо место Европе и Кремљ би могао злоупотребити свој утицај да ту поново распири ватру. Ја бих саветовао да се буде на опрезу. Грађане БиХ узнемирила је вест о престанку испоруке руског плина Украјини. Да ли би грађани БиХ требало да буду забринути, узимајући у обзир искуство из 2009. године, када је БиХ остала без плина, а грађани без могућности загревања својих домова? - Ту ћу бити кратак и јасан. Иако Украјина неће више куповати за себе прескупи руски плин, она ће и даље у потпуности вршити његов транзит у Европу. Ту од Украјине не можете очекивати никаква изненађења, јер се осећамо делом Европе и она је наш најближи савезник у борби с руском агресијом. Ако, не дај Боже, дође до неких проблема, у томе засигурно нећемо бити криви ми. Улазак у ЕУ пресудан за опстанак државе Украјина је опредељена за интеграције у Европску унију и у НАТО, у којој се фази тренутно налази реализација ових циљева? - Интеграције у Европску унију и НАТО стратешки су спољнополитички циљеви Украјине. Сада пуном паром радимо по утврђеном плану и у најтешњој сарадњи с Бриселом. Пре неколико дана Украјина је испунила све услове ЕУ за визну либерализацију. Наше стратешко партнерство са НАТО-ом сада је интензивније него икад, а разлози за то потпуно су разумљиви. Агресија Русије показала је да су евроатлантске интеграције пресудне за опстанак наше државе.