Правда

Турска је чланица НАТО савеза, што значи да је држава НАТО-а напала Русију. Свет није био овако близу Трећег светског рата још од обарања америчког извиђачког авиона У-2 над Кубом за време Кубанске ракетне кризе 1962. године. Тада је већина у кабинету америчког председника, Џона Ф. Кенедија, подржала бомбардовање и инвазију Кубе као одмазду. Да је до тога заиста и дошло, совјетски лидер Никита Хрушчов би наредио заузимање западног Берлина, што би довело до нове одмазде НАТО-а. У веома кратком временском периоду је могло доћи до нуклеарног рата. Срећом, Кенеди и његови саветници су узели у обзир оно што би могло да се деси, те је он остварио директну комуникацију са Хрушчовим и мирним путем решио кризу. Да је Кенеди реаговао непромишљено и под притиском, свет би био много другачији него што је данас. Исто као и Кенеди, Путин сада мора да докаже да је прави државник. Да ли ће Путин одабрати очигледни пут – неки ће рећи и оправдани пут – и бомбардовати турску базу у којој се налазе борбени авиони који су оборили руски авион? Такав потез би готово сигурно довео до рата између Русије и НАТО-а. Да ли ће санкције Турској, последично довести до строжијих санкција против Русије од стране Турске и њених савезника? Или ће можда одабрати најмудрији и најтежи пут – да практично не уради ништа. Дипломатска офанзива би у потпуности понизила и изоловала Турску, али и дискредитовала положај Запада и његову прикривену подршку исламском тероризму. Можда то не изгледа као одговор који се очекује, али то је заиста најбољи могући потез. Потребан је јак лидер са визијом да би се уздржао од деловања када је потребно деловати. Нема сумње да ће Владимир Путин одабрати мудрији пут. Он је то учинио већ много пута, чак и када су сви остали деловали непромишљено. Он није напао Украјину и Кијев када је Вашингтон успоставио непријатељски режим директно на граници са Русијом. Он је само осигурао Севастопољ и заштитио етничке Русе. Он и тадашњи председник Медведев нису анексирали Грузију, нити су покушали да свргну Сакашвилија када је он напао Јужну Осетију, кршећи споразуме о прекиду ватре и убијајући руске становнике. Русија је неутралисала грузијску војску, а затим се повукла у своје базе. Путин је одлучно спречио покушај да се 2013. године бомбардује Сирија путем искусне примене дипломатије. Путин у последњих 15 година није користио силу нити претњу силом како би спречио неку државу да се прикључи антируском савезу НАТО-а, чак и ако се та држава налази на директној граници са Русијом. Москва је поштовала права суверених држава да доносе независне одлуке. Исто као што не би било света који данас познајемо да Кенеди и Хрушчов 1962. године нису мудро поступили, тако и данас дугујемо мир у свету стрпљивошћу и толеранцији председника Русије. Какву год одлуку Путин донео као одговор на ову кризу, можемо бити сигурни да ће то бити одлука која се може очекивати од јединог доброг државника.

Прочитајте још:CNN: НАТО је преживео Хладни рат, а да ли може и обарање руског авиона?ПУШКОВ: Турска ће зажалити због оног што је урадилаДавутоглу објављује контра-санкције Русији!

Извор: Russian Insider, webtribune.rs