Правда

Не може се занемарити тежња Србије као земље председавајуће ОЕБС-а да игра улогу „поштеног посредника”, да у раду организације води рачуна о равнотежи интереса држава учесница, између осталог и Русије. ОЕБС и њен председавајући су ове године одиграли важну улогу, помажући решавању унутрашње украјинске кризе у смислу реализације Минских споразума од стране учесника конфликта. Председавање је у таквом тренутку свакако било тежак задатак. То је захтевало од Срба велику политичку и дипломатску вештину, коју су се они трудили да покажу. И показали су, каже за „Политику” амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин. Да ли се спор са Турском може сматрати почетком шире конфронтације Москве и НАТО-а? Да ли је реално очекивати даљу ескалацију у том смеру? Не сме да се заборави и то да је Турска чланица НАТО-а. Нисам чуо ни јасну оцену да су такви напади недопустиви, нити гаранције за будућност, ни од Анкаре, нити од Брисела. У Русији су захвални на изразима саучешћа поводом обарања авиона и погибије пилота које су упутили многи Срби. Хвала навијачима „Црвене звезде”. У Русији су високо оцењени речи Томислава Николића, који је у интервјуу рекао да су опасне игре против Русије недопустиве у тренутку када се она супротставља глобалној терористичкој претњи. Председник је говорио и о неопходним корацима Анкаре, укључујући извињење и спречавање оваквих инцидената у будућности. Све су то мудре и схватљиве речи. Предузете су економске мере против Турске, са којом је Русија градила за ову земљу веома корисне пословне везе. Мислим да ће ове промене омогућити јачање економске сарадње с низом земаља, које су традиционални пријатељи Русије, укључујући и Србију. Отварају се додатне могућности на руском тржишту у области грађевинарства, производње и испорука прехрамбених намирница, туризма. Важно је без одлагања створити делотворне механизме за такву сарадњу. Поједини аналитичари, међутим, сматрају да Русија противљењем чланству Србије у НАТО-у штити искључиво сопствене интересе, третирајући Београд као своје испоставу у региону, и тако блокира европске интеграције земље… Ми поштујемо самосталну спољну политику коју спроводи Београд и која је усмерена на интеграцију у Европску унију уз очување пријатељских односа с Русијом. ЕУ има одређене захтеве за државе кандидате, али чланство у НАТО-у не спада у ред ових критеријума. Видимо до чега је довело провоцирање хаоса и нестабилности широм света кроз „обојене револуције”. Довољно је да се сетимо окрутне агресије НАТО-а против Југославије 1999. године, када је алијанса кршећи Повељу УН напала суверену европску државу. Под кровом НАТО-а Американци покушавају да сакупе земље да би са њима делили и претње, везане за афере, које се све чешће реализују широм света. Зашто би Србија „претила” Русији? Зашто би преузимала на себе озбиљне ризике због нечијих геополитичких и, по правилу, веома користољубивих интереса? Нису сви земље ЕУ чланице НАТО-а. Две највеће војске НАТО-а јесу америчка и турска. Погледајте ставове најважнијих земаља НАТО-а у последње време, када се постављало питање ових или оних виталних интереса Србије. УН и Сребреница, операција „Олуја”, питање пријема Косова у Унеско. И биће вам јасније. Пријатељи су ипак они који помажу у заштити ваших интереса. Кључни моменат за Русију није борба против НАТО-а, него стварање јединственог простора равне и недељиве безбедности у Европи. Свет већ одавно није једнополаран и зато се треба учити да се живи у многополарном свету, где Србија има много правих пријатеља и где има више шанси да одбрани своје националне српске интересе, ако желите, своје историјске суштине, националног идентитета, своју ДНК. Приврженост Србије војној неутралности јесте данас позитиван фактор регионалне и европске политике, међународне безбедности.

Прочитајте још:ПЕСКОВ ПОРУЧИО МИЛУ: Добићеш адекватан одговор!ОДЛУЧУЈУћИ ДАНИ ЗА ПУТИНА: Да ли Русију чека победа у Сирији или нови Кримски рат?

Извор: Политика