Правда

- Сећам се врло добро, и то уопште није било давно, да је била велика сензација када неко од хрватских политичара разговара са српским политичарима, и обрнуто. Данас то више нико не зарезује, више се не сматра сензацијом већ нормалним послом. Да ли ћемо имати још сукоба? Имаћемо их, не само зато што смо суседи, него смо често и другачијих политичких оријентација. Свакако, оно што је очито јесте спознаја, и у Хрватској и у Србији, да не може једна земља бити сигурна и стабилна, а да је у суседној хаос, те да нам је у узајамном интересу да постанемо и функционишемо што је могуће нормалније и да све несугласице решавамо успут - напомиње Пусићева. Ако изузмемо дневне проблеме, чини се да ће се те "варнице" у односима сваке године враћати током обележавања Олује, пошто Србија и Хрватска имају различита виђења тог догађаја. - Ми смо направили велики помак ове године што се тога тиче. У Хрватској је годишњица Олује прослављена на један прикладан начин, као обележавање 20. годишњице тренутка у којем се Хрватска поново територијално ујединила. Нико од садашње хрватске власти и нико од нормалног цивилизованог света у Хрватској не тврди да није у тим ратовима било невиних жртава и нико се томе не весели. Човек би требало бити луд да се весели жртвама или да слави чињеницу да су погинули људи. Свако ко је прошао кроз рат, као што смо ми, зна колико дуго и тешко се опоравља друштво од тога. То није дан кад се слави било чије страдање, већ територијална консолидација земље. И то је ове године било обележено на начин као што би било где другде било обележено. Остао је још овај "кнински фолклор" и зато ми је посебно било драго што је ове године на другачији начин то учињено. Ја се надам да ћемо једног дана моћи заиста заједнички, на неки начин, то обележавати и препознати. Једно је стабилизовање земаља у нашем региону и завршетак рата, а друго је поштовање према свим људима који су били жртве у том рату које год националности били. Из Хрватске се често могу чути речи подршке Србији на путу ка ЕУ, али се помиње да ћете и ви имати неке услове који се тичу Србије? - Хрватска ће увек имати услове, али ти услови нису ништа према томе колико ће ЕУ имати услова и друге земље. Србија се не треба на свом путу ка ЕУ бојати хрватских услова. Хрватска, ако ишта, јесте земља којој је највише у интересу да Србија прође кроз тај дуги, досадни, али заиста корисни процес трансформација и реформи које је потребно спровести за чланство. Да се из ових наших "херојских политика", којима смо сви овде склони, то претвори у досадне политике - то ће бити напредак за нас. То све преусмерава нашу политичку културу са једне врсте опасне политике према дневно корисној. Када то завршите и уђете у ЕУ, нисте још готови, има још пуно посла, али сте прошли једну трансформацијску процедуру која је корисна. Чињеница је да ту има пуно различитих досадних и не тако лаганих услова и захтева и они ће се појавити. Биће неких од стране Хрватске. Оно што ја могу рећи, ми имамо неке билатералне теме отворене и већ се сада показује да билатералне теме решавамо билатерално, свађајући се или не, успевајући или не, али на крају је важно доћи до неког решења. Што се тиче ЕУ, ту једноставно постоји низ захтева. Ми ћемо, као што сам рекла, инсистирати на неким стварима, али најмање колико ће друге земље. И то увек исте земље на које смо се и ми увек жалили, али на крају се то све заборави. Србија је једна од ретких земаља у региону која није у НАТО. Мислите ли да ће зарад европских интеграција и стабилности морати и Србија да постане чланица? - То Србија мора одлучити. НАТО је за нас, земљу у региону, нешто мало различити од значења које има за неке друге чланице. За нас у региону, будући да смо сви почели градити своје државе деведесетих, чланство у НАТО је начин изградње институција и односа између војске, сигурносног апарата и цивилних власти. Са тог становишта је корисно. Међутим, Србија ће морати да одлучи. Наш став ће сигурно бити да без обзира на одлуку коју донесете о НАТО треба да напредујете према ЕУ у складу са критеријумима. У ЕУ постоји, иначе, више држава које нису чланице НАТО. А колико дуго ће Србија, према вашем мишљењу, моћи још да води овакву спољну политику, окренуту и Западу и Русији? - Неке спољнополитичке усаглашене ставове са приближавањем и нарочито почетком преговора са ЕУ, односно отварањем првих поглавља, Србија ће морати, као што су и друге земље морале, усклађивати са темељеним европским ставовима. Међутим, када приступите ЕУ, морате ускладити потпуно своју спољну политику, али, говорим из личног искуства, тада можете и утицати на формирање европске политике. Није онда то нешто што се догађа "тамо негде" и да морате преписивати, већ седите за столом и учествујете у расправама. Недавно сте изјавили да би националистичкој Влади Србије одговарало да ХДЗ формира владу у Хрватској. Зашто тако мислите, имајући у виду оштрију реторику ХДЗ према Србији? - То је била реакција на чињеницу да је нашој опозицији, дакле ХДЗ, у том тренутку када су заправо изгубили изборе једине две особе које су им честитале биле хрватска председница која долази из ХДЗ и српски премијер. Без обзира на реторику, оштри националистички ставови увек имају веће симпатије једни за друге, него, рецимо, либерали. Чак и када долазе из две земље? - Без обзира што они причају страшне ствари једни о другима, лакше се разумеју. Али то је све више социологија и демагогија него стварна политика. Стварна политика је - кога имаш на власти у којој земљи, нарочито суседној, са тим радиш, без обзира на личне симпатије и антипатије. Да ли би се односи са Србијом променили уколико би ХДЗ формирао владу? - Не могу то рећи, јер ХДЗ није формирао своју спољну и регионалну политику. Они су, с једне стране, били веома критични према нама због те позитивне политике према региону, а с друге стране су сад инсистирали на регионалном састанку. Нису домишљени и јасни, то ће морати након следећих избора дефинисати. Хоће ли Хрватска добити нову владу или ће се поново ићи на изборе? - Неће се ићи на изборе засигурно. Мислим да ће Хрватска добити владу пре католичког Божића. То значи да има резултата у преговорима о формирању владе? - Има неких. Ја очекујем да ћемо ми формирати владу, што је један оптимистични знак за земљу. Још ништа дефинитивно није завршено, али су шансе за нашу коалицију добре.