Правда

Пре три месеца први човек Европске комисије Жан Клод Јункер је изјавио како је највећи проблем што "нема довољно Европе у Европској унији". После једностраних потеза Братиславе и Будимпеште чини се да ову Јункерову формулацију треба мало преправити: Европској унији недостаје више уније. Сучељавање ЕУ са таласом избеглица који је "преплавио" Европу било је неуспешно. Брисел је остао готово паралисан, чланицама Уније препуштено је да се самостално боре са овим проблемом. Чак и када је било договора реализација је била изузетно неефикасна. То се најбоље види после одлуке о обавезним квотама – договорено је да све чланице Уније прихвате већи или мањи део од 120 хиљада избеглица смештених у Италији и Грчкој. Уследио је прави "устанак" због такве одлуке Брисела. Најжешће су реаговале источноевропске чланице: Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска. Њихово незадовољство сада је прерасло у тужбе. Ситуација заиста прети да потпуно измакне контроли. Неке чланице, својим границама подигле су ограде. Грчка је, на пример, већ добила, фудбалски речено, црвени картон јер је пропустила у Западну Европу велики број избеглица без икакве контроле и евидентирања. Још је озбиљнији удар на Шенгенски споразум који је укинуо унутрашње границе у највећем делу Уније и слављен је као један од највећих достигнућа уједињавања Европе. Због избегличког таласа сада су све гласнији захтеви да се Шенгенски споразума барем суспендује и поново успоставе ригорозне контроле на границама. Неке државе, попут Аустрије и Немачке, већ су успоставиле појачану граничну контролу Договор ЕУ са Турском да Анкара, у надокнаду за 3,5 милијарди евра, онемогући масовни пролазак сиријских избеглица на путу у Европу нико не доживљава као велики успех Брисела. Тиме се проблем само ублажава а нико не може бити сигуран да Турци неће наставити с трговином па би коначна цена овог споразума са Анкаром за ЕУ могла да буде баш папрена. Јевтин тероризам: Нема сумње – Исламска држава је имућна. Аналитичари кажу: ИД је најбогатија терористичка организација у историји. После терористичких напада у њеној организацији, у Паризу, Бејруту, на Синају поново се поставља питање да ли је могуће победити џихадисте. Бомбардовања су досад прилично скромне резултате па се опет говори да је једино право решење уништити финансијско "срце" ИД. Према проценама америчког министарства финансија Исламској држави је потребно око две милијарде долара годишње како би нормално функционисала. Трошкови свакодневно расту понајвише због све већег броја ратних удовица чији мужеви су погинули у борбама а које Исламска држава трајно новчано помаже. Данас се већ прилично прецизно зна како Исламска држава набавља новац. Списак ових "послова" је подужи: кријумчарење нафте, пљачка, отмице, продаја античких уметничких предмета, трговина белим робљем. У изворе прихода треба убројати и добровољне прилоге из богатих арапских држава – пре свега Саудијске Арабије. Неки западни аналитичари тврде да су ваздушни удари највише погодили илегално трговање нафтом. Процењује се да је данас дневни приход ИД од продаје нафте око 200 хиљада долара што значи да на годишњем нивоу не може да буде већи од 100 милиона долара. Америчка рачуница је нешто другачије. Американци сматрају да ИД од илегалне трговине нафтом заради годишње најмање пола милијарде долара. Један од највећих извора прихода за Исламску државу стиже са територија која контролише и на којима данас живи између пет и осам милиона становника. Џихадисти ту већ нису бизнисмени – као приликом трговине нафтом и уметничким предметима – већ пљачкаши. Отима се све што им дође под руку а процењује се да од пљачке ИД узме годишње до 850 милиона долара. Озбиљан извор прихода за ИД је и продаја старих уметничких дела. Процене говоре да се на територији коју тренутно контролише ИД налази око четири и по хиљаде античких налазишта – прави рудник богатства за џихадисте. Њихова зарада процењује се на више од 100 милиона долара годишње. На основу ових података намеће се већ споменути закључак да би требало најјаче ударити на изворе прихода Исламске државе што би је временом ослабило и довело до њеног пораза. Чак и у случају да су такве процене тачне нема много разлога за оптимизам. Тероризам који је покретачка снага ИД може да функционише и са много мање новца. Једна норвешка анализа утврдила је да су појединачне терористичке акције заправо веома јевтине. Норвежани су детаљно проучили 40 озбиљних терористичких акција у свету изведених од 1994. до 2013. године. Закључак: чак 75 одсто терористичких напада коштао је организаторе мање од 10 хиљада долара.